ЧУДНИ ИЗБОРНИ ОБИЧАЈИ: Негде служе ПИВО И РОШТИЉ на биралиштима, а негде вам прети и ЗАТВОР!

Док у Србији, као и у већини земаља, изборно право представља једну од основних слобода и дозвољава неизлазак на изборе, у неким земљама је излазак на биралишта обавезан, а санкције се крећу од новчаних казни па све до минималне казне затвора.

Грчка се обично узима као главна држава у којој је гласање обавезно, а верује се да оваква пракса сеже још из античког доба. Међутим, али за неизлазак на изборе бирачи неће сносити формалне санкције.

КАД СЕ ПРАВИЛА ПРЕКРШЕ: Ево зашто се може десити да гласате ДВА пута

С друге стране, Боливија је можда једна од најрепресивнијих држава када је реч о гласању. Сваки бирач добије картицу која је потврда да је изашао на изборе, а уколико немате ову картицу, можете рачунати да нећете добити плату наредна три месеца.

Уколико у Белгији не изађете на изборе, суочићете се с новчаном казном, али оно што је још теже јесте податак да, уколико у року од 15 година, не учествујете у барем четири изборна процеса, можете да изгубите право на гласање у трајању од 10 година. Такође, они који не гласају, тешко могу добити посао у јавном сектору, па стога и не чуди што је излазност у овој земљи константно око 90 посто.

Гласање је обавезно и у Италији, Бугарској, Луксембургу, Данској, Финској, Бразилу, Чилеу, Аргентини и многим другим земљама света.

Роштиљ на биралиштима

У Аустралији тешко можете да нађете изговор за неизлазак на изборе. Једино валидно оправдање које можете приложити јесте лекарско уверење о болести или благовремена најава да у том тренутку нећете бити на месту одржавања избора. Уколико се, ипак, не појавите на бирачком месту чека вас казна од 20 до 55 аустралских долара у зависности од нивоа избора, што би код нас износило између 2.000 и 5.000 динара, па тако излазност на изборима износи око 91 посто.

Ипак, оно што Аустралију посебно издваја јесте традиционално роштиљање у близини бирачких места, па се тако у "земљи кенгура" са гласања нико кући не враћа гладан.

УПУТСТВА ЗА ГЛАСАЊЕ НА КИМ: Бирачка места одредиће РИК до 3. априла

Чудни изборни обичаји у САД

Поред изузетне комплексности изборног система у САД и њиховог система електора, оно што посебно издваја изборе у САД јесу председнички избори који се увек одржавају у уторак после првог понедељка у новембру, а гласа се само у парним годинама.

Конгрес је 1845. одредио уторак као дан гласање како се излазак на изборе не би поклапао са пијачним даном, који је углавном био у среду, као и да се верници не би бунили ако би се гласало недељом. 

Пре те одлуке Конгреса, савезни закон из 1792. прописао је да се председнички избори могу одржати у савезним државама било када у периоду од 34 дана пре прве среде у децембру када су електори морали да се састану и гласају у својим државама. 

Новембар је изабран за изборе пошто је до тада завршена жетва, а зимске олује још нису почеле, што је било важно јер се у САД углавном живело од пољопривреде, а путеви су били земљани. 

Пиво и кобасице гласачима

Кантонална скупштина је најстарији облик директне демократије у Швајцарској и представља рурални гласачки ритуал у којем се сви грађани који имају право гласа окупљају на локалном градском тргу и заједно претресају оно што је на дневном реду за тај дан. Сви присутни имају право да изнесу своје мишљење, али и негодовање, а све коначне одлуке се доносе дизањем руку.

Једини људи на тргу којима није дозвољено да гласају су људи који услужују, превише заузети доношењем пива и кобасица гласачима.