Да ли је Ким Џонг Ун уопште жив?

На спектакуларном дочеку 150 спортиста, у центру Пјоњанга, окупило се више хиљада становника главног града Северне Кореје. Дошли су да поздраве и обаспу цвећем  спортске јунаке који су били огрнути националном заставом и који су се на Азијским играма “покупили“ чак 11 златних и 11 сребрних медаља. Био је ту државни и војни врх, а хиљаде застава вијорило се дуж улица. Сви су били ту, али је недостајао један човек, видовит вођа Ким Џонг Унг.

Иако је тридесетједногодишњи тиранин познат као спортски фанатик, пропустио је прилику да се појави на овом величанственом догађају, што је одмах побудило бројне сумње и питања. Међутим, то што није дошао на ову манифестацију и није разлог да се изазове толико чуђење јавности, јер већ месец дана Ким Џонг Ун није крочио у јавност. Јавност се након овог догађаја узбуркала и одмах су почеле спекулације: Где је? Да ли је болестан? Да није можда у питању државни удар? ДА ЛИ ЈЕ КИМ ЏОН УН УОПШТЕ ЖИВ?

Додатни повод за нагађања стигао је из Сула где је вицемаршал Корејске народне армије Хванг Пјонг Со, други човек по моћи у Северној Кореји, договорио обнову разговора између Северне и Јужне Кореје који су прекинути још 2009. године. Премда се тако дуг изостанак Ким Џон Уна из јавног живота није догодио пре овога, ипак је прерано за далекосежне жакључке.

Наиме, никада ни једна држава, од Кине до Јапана, преко Јужне Кореје и Велике Британије, до САД и Русије није имала у вишим државним, партијским и војним структурама Северне Кореје своје шпијуне, што је и узрок што се никада није знало шта се тачно догађа у тој држави. Тако се, на пример, за важна дешавања, попут смрти Ким Ли Сунга и Ким Јонг Ила, као и за ликвидацију Јанг Сунг Тека, ујака Ким Џонг Уна, није знало. Па се тако каснило и са сазнањима о тестирању далекометних ракета. Па тако, док се о другим ауторитарним државама ако дође до већих промена знало, о Северној Кореји није се знало скоро ништа.

И данас је тако, и скоро је немогуће да се закључи шта се догађа иза зидина Пјоњанга у којем живи политичка и војна елита. Сигурно је да унутар државног, партијског и војног естаблишмента постоји велики број оних који би се радо ослободили Ким Џонг Уна јер су његове реакције непредвидиве.

Оно што се, међутим, може закључити на основу тога да се Ким и до сада обрачунавао са непријатељима, али и са најближим рођацима и најоданијим сарадницима свог оца, је то да у државном, партијском и војном вођству нико нема сигурност без обзира да ли је на високој државној функцији или не. Свакако је проблем за овог државника и то што у врху власти нема своје људе и увек мора да буде на опрезу.

У свету се пажљиво ослушкује шта се догађа иза “металне завесе“ Северне Кореје. Сеул и Пекинг свакако немају ништа против тога да се ослободе Ким Џонга Уна, јер су сви фрустрирани његовим понашањем. Кина и Јужна Кореја, са друге стране, сагласне су да је “Ким део проблема на Корејском полуострву, али да је и део решења. И због тога се према њему треба односити с поштовањем“, па њима никако не би одговарало насилно урушавање режима.

У том случају Кину, Јужну Кореју и Јапан преплавили би милиони избеглица без новца, посла, радних навика и другачијег менталитета, што би створило хуманитарне и политичке проблеме. Истовремено, Кина се прибојава промена које би у Северну Кореју довеле америчке војнике, па се понаша у складу са начелом боље окрутни диктатор, него америчка војна сила.

Погледајте и:

Пјонгјанг успешно тестирао нову ракету

Ким Џонг Ун јако љут на Сета Рогена и Џејмса Франка