ДЕЦЕ НИ ОД КОРОВА: Округ у коме је Кина почела политику једног детета - умире!
Шта ћу ако нема ко да ме гледа кад остарим? Ко ће да ми да чашу воде, да ми помогне да устанем и да се умијем? Ово су питања на која ће најпре морати да одговоре житељи Рудонга на истоку најмногољудније земље света.
Кина је 1979. увела тзв. "Политику једног детета" како би зауставила пренасељеност, превелики број људи које систем није могао да издржи. Није било довољно посла, довољно места, а ни довољно хране. Већ хиљадама година Кинези су најмногољуднији народ на свету. Тако је и данас, али је полувековна регулација броја становника узела данак.
Прво су рекли: Рађајте, онда су рекли: Прекидај!
Мао Цедунг је 1949. позвао Кинезе да рађају што више деце.
"Треба нам ратара да обрађују поља, треба нам радника да раде у фабрикама, треба нам војника да бранимо домовину", било је поклич Комунистичке партије.
За око 20 година број Кинеза порастао је за 260 милиона људи. Суочени са превеликим порастом, а уплашени да ће толико становништво отежати економски развој (али и значити тежу политичку контролу), са врха су позвали на једно рађање.
Кадрови из Рудонга показали су се као најрпреданији. Ко је испунио захтев, добијао је плац за кућу, увећање поседа и годишњу награду у новцу. Ко није, бивао је прогањан, кажњаван и осујећиван у борби за животну срећу.
Није проблем што ће Индија да постане најмногољуднија држава до средине овог века. Не. Проблем је што је постотак старих толико велики да њих неће имати ко да издржава, али и тај што ће економија, данас друга (по неким параметрима и прва), остати без радне снаге, коју ће морати да увози. Можда баш из Индије, са којом има подуго ривалство.
"Рудонг је био толико успешан у спровођењу регулације становништва да сад моја једина ћерка живи 200 километара одавде", каже 58-годишња Си.
Десет година пропагандне припреме и 36 година забране довели су до тога да је Рудонг својеврсни прозор у будућност Кине. Све је више села и градова са преовладавајућим старим становништвом.
Свеопшти проблем
Кина покушава да у 2015. "избоксује" привредни раст од 7 посто. Иако је у питању цифра о којој Европска унија сања, за "змаја" је то најлошији резултат још од 1990. године. Није случајно што се он дешава управо данас.
Уз седам година дугу светску економску кризу, у Кини је све мање радно способног становништва. До 2030. број радника биће мањи за 61 милион (цела Италија или девет Србија).
Чак трећина становника Рудонга који има милион људи има преко 60 година! Са 30 одсто, округ је двапут "јачи" од националног просека. Овде има чак 172 особе са више од 100 година.
Старачки домови ничу као печурке
Плодност жена у Рудонгу је преполовљена јер су власти биле упорне у спровођењу политике. Ако би трудница са другом бебом побегла у Пекинг, јурили би је до тамо, а потом одузимали кућу и кажњавали. Зато је данас све више домова за старе.
Једна од општина у округу тражи сваке године увећање капацитета у својим домовима за 4.000. Пензионера чија деца су далеко је све више (у Кини мушкарац стиче право на "мировину" у 60, а жена у 50 година).
Поред мало младих, проблем је што они углавном одлазе у град, за послом. На пример, Шангај данас има 24 милиона људи иако је стопа рађања у њему међу најмањим у свету. Откуда то? Просто је - у највећи град Кине долазе људи са села и из околине. Околине као што је Рудонг.
Нове мере - касно или боље икад него икад
Схвативши размере опасности од економског оптерећења, социјалног проблема и емотивне чамотиње, кинеске власти су олабавиле контролу. Сваки родитељ који је био једино дете има право на двоје деце данас. Ипак, постоје предуслови и забране (нпр. за националне мањине), па је само 11 милиона парова стекло право на друго дете, а од њих 690.000 парова је и затражило дозволу за то.
Многи социолози и демографи да је одлука пала прекасно. Други тврде да је бесмислена јер су људи стекли навику да имају мало деце. Трећи се надају.
