ДРАСТИЧНО, ИЛИ НЕ? Наставници остају без лиценци ако...

Чини се да је на први поглед најдрастичнија мера предложених измена закона, које су ексклузивно представљене на СрбијиДанас, проширење ставке која се тиче одузимања лиценци наставника и директора.

Ако се усвоји Алексин закон, а по подршци коју свакодневно добија у јавности све је извесније да хоће, у случају да директор школе не реагује, или не реагује благовремено и адекватно у случајевима насиља, па настане тешка телесна повреда, или смрт детета - губи лиценцу за рад у просвети.

Спасити га неће ни подношење оставке у току поступка. Директори школа, по садашњим законским ставкама, губе лиценцу уколико буду правоснажно осуђени за неко кривично дело током вршења дужности, или ако направе грешку која је нарушила безбедност деце у школи.

У Алексином закону се директор се фигуративно назива "војсковођом", па ако губи важне битке, требало би да изгуби и место на челу војске, које својом небригом уништава, каже се у предлогу закона.

Што се наставника тиче, и њима ће претити губљење лиценце, ако не поступе законски када испред себе имају случај у ком дете трпи насиље.

"Наставници и васпитачи су прва карика у ланцу одбране ученика од злостављања и насиља...њихово непоступање нарушава ауторитет, поштовање и уважавање целе професије", стоји у Алексином закону.

Реакције на предложене мере су двоструке међу просветарима:

- Ма зашто да не? Ко савесно обавља свој посао нема чега да се плаши! Наставница која не може да саслуша ученика који има проблем јер касни на аутобус (?!), па њу треба пустити да стигне на аутобус и да се не враћа у школу, каже једна наставница из Новог Сада.

С друге стране, поједине просветаре плаше ове мере:

- Бојим се да је то још један притисак на наставнике, којима је одговорност и овако превелика! Губљење лиценце је драстична мера, па се плашим да не дође до неправде која би неком уништила име и живот, каже нам наставник из једне београдске средње школе.

- Одговорност мора бити подељена, додаје он.

Предложени Алексин закон ипак не оставља сав терет наставницима - напротив, он предлаже и формирање посебног тела за превенцију насиља, казне за родитеље које се оглушују о позив из школе и још много тога.

Било како било, када до пропуста од надлежних у школама у случајевима насиља дође, некад је штета непоправљива, као у случају дечака чије име предлог закона и носи. Но, и када је школа крива, по садашњим аршинима, казну платимо ми, порески обавезници, а директор се одрекне једва једне плате. Огроман пропуст у случају Алексе Јанковића, тадашњу директорку коштао је 50.000 динара.

Поставља се питање - зашто при несавесном лечењу лекар може да изгуби лиценцу, а наставник или директор буде заштићен?

Да ли људи којима поверавамо своју децу могу имати "превише одговорности"?