ДУШКО РАДОВИЋ: Петао и ведар дух Београда
Три деценије од одласка Душка Радовића.
Београде, добро јутро!
“Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довљно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно”. Уз те речи Душка Радовића Београђани су пре 30 и кусур година започињали свој радни дан. У то време је још увек било поузданих ствари – емисију “Београде, добро јутро”, коју је познати писац снимао на врху Београђанке, становници српске престонице слушали су сваког дана од 7 и 15 на таласима радија Студио Б.
У Београду, на раскршћу многих светских путева, међу бројним Нишлијама на привременом (а већина на сталном) раду у српској престоници, живео је и Душко Радовић. "Облаковит, али не натуштен, мркласт али не суморан, натомрштен али не и зловољан, намрдокашен али не мрачан" човек какав је био Радовић, сваког јутра би Београђанима од 7 и 15 својим афоризмима пожелео добар дан. И тако пуних осам година! У емисији "Београде, добро јутро" на Првом програму радија Студио Б који се налази на последњем, 23. спрату Београђанке у Масариковој улици, он је у тачно договорено време читао по пет својих духовитих, али и веома критичних реплика. Тако је Београђанима почињао дан, радни и нерадни. А тако је и настала још једна Прича о Београду, а Душко Радовић се устоличио међу најславније престоничке монографе.
Кога нема без њега се може!
Ко није живео у Београду, макар и само недељу дана, не може да разуме због чега је Душко Радовић град на обалама Дунава и Саве и његове становнике описивао веома оштрим досеткама. Наравно, међу његовим афоризмима било је више благих из којих се види колико је чика Душко волео Београд и Београђане. А и из сваке његове реске критике крила се иста та љубав. Емисија је почињала уз звуке песме "У рану зору кад сване дан", а Радовић је потом становнике престонице частио са пет својих досетки које су се потом препричавале - на улицама, по превозима, на радним местима, у брачним постељама... Тако је било сваког јутра, од 1975. па све до 1983 - тада је Душко уклоњен са радија Студио Б због "неподобног" афоризма: "Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других". Иван Стамболић, председник градског комитета Савеза комуниста Београда, бивши председник Србије у доба СФРЈ и човек који је сахрањен на Алеји великана на Новом гробљу као "борац за демократију" због тога што га је Слободан Милошевић убио, одлучио је да због те досетке склони великог писца из студија на врху Београђанке. Недуго потом, у својој 62. години, Душко Радовић је отишао и са "животне сцене". О томе колико избацивање са Студиа Б има везе са његовим животним крајем сведочи прича његових пријатеља Милорада Рогановића и Слободана Глумца који су га посетили у болничкој постељи. "Већ је био пао у кревет. Слободан Глумац и ја отишли смо у болницу да га видимо. На изласку, питали смо доктора: 'Је ли рак?' 'Камо среће да је', рекао је, 'рак бисмо знали да успоримо. Изгледа да је чича решио да умре."
Није било згоднијег места одакле би се Београду могло пожелети добро јутро!
Позната је карикатура Душана Петричића, садашњег карикатуристе Политике, на којој је његов имењак нацртан као петао чије је гнездо на врху Београђанке, одакле он "кукуриче" и сваког јутра буди Београђане. То је било идеално место да се становницима престонице пожели добро јутро. Да и Београд нешто огреје, баш као што је то Радовић говорио - "Београд је опет огрејало сунце, јер нико други није хтео". Због тога је Београд имао два сунца - Сунце и Душана Радовића.
Шта је све Београд?
Душко Радовић је био попут свих осталих Београђана - мучила га је исквареност људи, политичари, неправда, свакодневни престонички проблеми (превоз, струја, рачуни, редови, грејање, таксисти, саобраћај, глад...). "Мучиле" су га и лепе ствари - љубав, родитељство, доброта, брак, (његов текст изговара сваки матичар у Србији), кафана... Разлика је "само" у томе што је Радовић своје незадовољство и задовољство преточио у генијалне лаконске досетке.
Ево неких који сведоче како је чика Душко видео Београд и Београђане:
- ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛЦЕ - Јутрос је један младић у таксију заборавио диплому правног факултета и новчаник са несто пара. Моли се поштени таксиста да диплому задржи, а да новац врати. Од нечега се мора живети!
- ЗА ЗАЉУБЉЕНЕ - Јутрос је један младић у трамвају изгубио памет. Молимо малу, пегаву плавушу да је врати. После је могу и заједно користити.
- РЕСТРИКЦИЈА СТРУЈЕ - Многи делови града остаће данас и ових дана без струје. Међутим, Електродистрибуција ће монтирати батеријске струјомере, тако да ће бар они радити без прекида.
- О ДОЂОШИМА - У парку код Југословенског драмског позоришта неко је препознао дрво из свог краја и сад се јадају једно другом: ста ћеш овде, где се чак и вода плаћа?
- О РЕДОВИМА - Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.
- О ТОПЛАНАМА - Не знам како вас греју овог јутра, али треба разумети и те људе из топлана: кад помисле кога све треба да греју, не ради им се. Просветни радници им муче децу, код лекара никако да дођу на ред, трговци их деру, милиционери им узимају меру. А због једног или два честита човека не вреди палити толику ватру.
- О САОБРАЋАЈУ - Јутрос ће неки другови у аутомобиле, па на састанак; па у аутомобиле, па на ручак; па аутомобилима на други састанак; па, опет аутомобилима, евентуално кући. Требало би их једном пешице провести кроз наш град и живот да виде како је релативно добро држимо, упркос њиховим одлукама.
Уместо закључка...
"Сви као да се труде да се ствари искомпликују, а онда је све мање јасно. У тој мутној води медиокритети, наравно, фантастично успевају. Кад су ствари јасне, онда нема фолираната." Код Душка Радовића је све било кратко и јасно!
