ЏИБОНИ НА ГИТАРИЈАДИ: Сећам се како ми је било 1987, овогодишња ми је посебан доживљај!

 Џибони је познати хрватски кантаутор из Сплита, чије песме представљају својеврсни спој рока, савременог попа и далматинског звука.

Да ли ће наступ на Гитаријади у Зајечару пробудити у Вама осећај ентузијазма и подсетити на дане проведене у гаражи, спремајући се за пловидбу у  музичким водама?

- Па, наравно! Сјећам се свог наступа у Зајечару 1987. са мојим бендом "Осми путник". Били смо одлично примљени и остао ми је у лијепом сјећању.

После концерта у "Комбанк Арени" испред 17.000 људи, и нешто интимнијој серији концерата у "Сава Центру", да ли ће репертоар песама бити другачији? Да ли осећате трему када видите препуно место где наступате?

- Репертоар ће бити другачији, јер ово је другачији програм. Ово је Џибони и Влатко Стефановски трио. Свирамо најбоље пјесме које сам имао у својој каријери и које је Влатко оплеменио са својом гитаристичком виртуозношћу. То су све оне пјесме, “Миракул”, “Либар”, “Чиним праву ствар” са албума на којима ми је гостовао. А ја се налазим у једној за мене носталгичној ситуацији да сам у улози пјевача неких од највећих хитова групе "Леб и сол". Тако да је то један специфичан програм. То није нешто што се догађа сваки дан, па је и мени и Влатку то посебан доживљај.

Да ли Вам недостаје период када сте били у  групи "Осми путник", пробе и бука у подруму пре скоро 30 година?

- Имам ја и сада пробе и буке у подруму. То су ствари које се никад не мијењају (смех). 

Покојни Дино Дворник и Ви сте у исто време почели да се бавите музиком, како се сећате тог времена?

- То је био један јако темпераментан период мога живота. Учили смо једни од других. А наравно и доводили у заблуду једни друге. Све је било јако интуитивно, нагонски, али зато је и било шармантно. Написали смо заједно неких 15-16 пјесама и драго ми је што неке од њих људи и данас памте.

"Лос Англес Тимес" Вас је изабрао за једног од 15 најбољих извођача на свету, који су вредни доласка на њихове обале, какав је то осећај пробудило у Вама?

- Да вам будем искрен, ја се са њима слажем.  Мислим да су се неки на овим нашим просторима стварно родили са талентом који је био неупитан, али увијек имаш ту баријеру језика и оно што сам се увјерио на својој кожи, постоји баријера кад долазиш из земље с малом економијом. Ти можеш талентом отворити нека врата, али овдје не постоје такви новци који би ти држали леђа кад кренеш у борбу с највећима. То је тема за један засебан интервју.

Наступићете заједно са Влатком Стефановским, сарадња са њим почела је на албуму "Јуди, звири и бештимље", пре 16 година. Који Вам је најлепши моменат на сцени који сте подели са њим и шта публика може да очекује на Гитаријади?

- Влатко и ја дијелимо усхићење које осјећамо према музици. Ми се и дан данас веселимо као и првог дана. Као да смо тинејџери. И вјерујем да никада нећемо излазак на стаге схваћати као хладни професионалци него више као заљубљеници у музику и креативност -

Знамо да компонујете песме на гитари и да је по Влатковом мишљењу одлично свирате. Какво је Ваше мишљење?

- Па, ја морам признати да никад нисам био соло гитарист. Нисам пуно вјежбао скале, али цијели живот свирам гитару с прстима. Занима ме хармонија. Рекао ми је једном Домениц Miller с којим сам свирао у хотелу Еспланада за душу, како ти интересантно свираш гитару као да је клавир. Ја мислим да је он најбоље то детектирао, јер ја јесам ишао на сатове клавира, а као гитарист сам самоук. Можда се из тог познавања клавира и непознавања гитаре родио неки необичан стил.

Сарађивали сте са светским музичарима Ману Каче, Тони Левин или Пино Паладино, која сарадња Вам је најдража?

- Па, са свим њима које сте набројали. Још бих ту споменуо “Tommy Emmanuela”. Имали сте га прилике слушати у Сава Центру прије пар година. Интересантно је да сам свим врхунских музичарима из свијета, кад сам свирао, питали су ме о чему су ми текстови. Инструменталистима на Балкану чини ми се да текстови нису толико важни. Јер ако је текст сјетан, онда би било добро и да свираш у том расположењу. Или ако је весео, онда га и свираш у том расположењу. Врхунски мајстори увијек испоштују пјесму. А не да им је его у првом плану -

Да ли вам је боље на континенту или на обали?

- На обали! Па, то је нормално за једнога Далматинца.

Како видите садашњу рок музику на Балкану и каква јој је перспектива, да ли има младих бендова чији рад цените?

- Наравно да да. Могао бих набројати многе, јер сам се увијек дивио таленту више него успјеху. И захвалан сам свакоме ко ми донесе добар ЦД од неког новом фантастичног банда, па макар био тотално неафирмиран.

Којом песмом отворате Гитаријаду?

- То ћемо Влатко и ја одлучити десет минута прије изаска на стејџ. Код нас је све више ствар осјећаја него некакве велике стратегије. Нама је увијек најважније да буде узбудљиво до максимума или што је више могуће.