ЕУ дилема - Из кризе штедњом, или трошењем?
Дубока подељеност у Европи око начина изласка из економске кризе, која већ дуго угрожава јединство у Европској Унији.
Штедња, мање плате, ограничавање расхода или подстицање потрошње?
Нове промене у француској влади изнеле су на видело сукоб два потпуно супротна концепта из актуелне фазе либералног капитализма, који се тренутно сучељавају на европском тлу у покушају изласка из економске кризе.
Већина земаља је, без веће могућности избора, прихватила немачки концепт ригорозне штедње, у ком се настоји да се завртањем свих славина поврати стабилност и консолидује цела привреда. Штеди се на свим нивоима, смањују плате, ограничавају расходи. Овај пут је дуг, мукотрпан и неизвестан, а за њега су потребни јака воља, германска упорност, стрпљивост и марљивост, пишу Новости.
Такву политику су, између осталих, применили Грчка, Шпанија, Италија, а за њу се определила и Србија. Овај модел одлучила је да следи и француска социјалистичка влада. Министри левог крила у овој земљи зато су решили да напусте брод који је изашао из традиционалних левичарских економских вода.
Сад већ бивши француски министар економије и привредног опоравка Арно Монбур и његови следбеници сматрају да се до толико жељеног и очекиваног повратка привредног раста може доћи само обрнутим путем, подстицањем потрошње. Кад порасту плате, трошиће се и куповати више, продаваће се аутомобили, станови, телевизори, тако ће поново прорадити индустрија, обновиће се јавни радови, а самим тим процветаће и привреда, док ће се незапосленост смањити. Порашће извоз, а смањити се дефицит и презадуженост.
Овај пут је лакши и хуманији, али врло ризичан, јер у почетку тражи нова задужења да би се покренуо точак потрошње, на шта у овом тренутку мало ко сме да се усуди.
И француски председник Оланд је, првих дана по уласку у Јелисеј, настојао да овај концепт промовише не само у својој земљи, већ и у целој ЕУ. Његова идеја је, међутим, брзо наишла на ледени зид из Берлина, а зна се и ко је у међувремену изашао као победник.
Економски показатељи у Француској, за сада, дају за право Оландовим противницима. Привредни раст никако да се поврати, а ниво незапослености је потукао све рекорде. Оланд, једноставно, не може у својој политици да помири социјалистички карактер владе, социјални мир, ускраћивање вишедеценијских радничких тековина, штедњу и привредни опоравак.
Зато је један од бивших министара, Беноа Амон, који је некада био и портпарол социјалиста, а донедавно и четврта личност у влади, јавно прозвао Ангелу Меркел и поручио да Немачка не ради за европске, већ за сопствене интересе. Присталице овог концепта, који тренутно наилази на далеко већу радничку подршку него што је има власт, сматрају, наиме, да принцип штедње оговара само Немачкој, која на тај начин жели привредно и финансијски да покори целу Европу.
Меркелова се, међутим, с тиме не слаже. Показује прстом у Шпанију, као на светао пример да се штедња исплати. С друге стране, умножавају се гласови против даљег стезања каиша.
Повратак привредног раста и потрошње заговара и италијански премијер Матео Ренци, док је аустријски вицеканцелар и савезни министар финансија Михаел Шпинделегер пре неколико дана поднео оставку на све државне и партијске функције, јер је схватио да је неопходна пореска реформа могућа само уз нова задужења или повећање пореза, а није желео да уради ни једно ни друго.
