ЕУ не зна шта би ако се Каталонија отцепи
Проглашење независности Каталоније поставило би ЕУ пред велики изазов, оцена је учесника академске дебате о процесу самоопредељења ове шпанске области, одржане у Бечу.
Паул Шмит из Аустријског друштва за европску политику нагласио је синоћ да Европска унија нема "рецепт" за случај како једна држава, која се отцепила од земље чланице ЕУ, може постати пуноправна чланица Уније и напоменуо да "немати опцију никада није добра опција".
Уколико би отцепљење постало пракса, ЕУ би у будућности могла да се састоји од 50 малих држава, упозорио је Шмит. Он је упитао које би биле последице по ЕУ, те додао да се поставља питање националних држава у доба када су оне под притиском и да се због тога Брисел посебно уздржано понаша према сецесионистичким тежњама Каталоније.
Експерт за питања федерализма Петер Бусјегер оценио је да Шкотска, а ни Каталонија, не могу аутоматски постати чланице ЕУ, уколико би се отцепиле од Велике Британије, односно Шпаније.
Снажнији федерализам у Шпанији могао би, према мишљењу Петера Крауса, политиколога из Барселоне, спречити тежње ка отцепљењу, али сматра да је та земља неспособна да постане права савезна држава.
Гласноговорник "Диплоцат" јавно-приватног партнерства за подстицање односа Каталоније и остатка света, Марти Еструх, најавио је да ће ускоро бити отворена два представништва каталонске владе, једно у Риму, а друго у Бечу.
