ФЕНОМЕН 'ЦРВЕНОГ' ПОДЕМОСА: За годину дана постали најјача политичка странка у Шпанији

Пабло Иглесиас (36), професор политикологије с мадридског универзитета, бивши предводник покрета Индигнадос, постао је најпопуларнији политичар у Шпанији, а његова радикално лева, антикапиталистичка странка Подемос (Ми можемо), у само 12 месеци, колико постоји, толико је ојачала да је према свим релевантним анкетама претекла и владајућу конзервативну Народну странку и главну опозициону Социјалистичку странку.

Мало познат светској јавности и нимало налик својим европским колегама, што је добрим делом његов адут, 36-годишњи вођа странке Подемос био би необично друштво немачкој канцеларки Ангели Меркел, француском председнику Франсои Оланду, британском премијеру Дејвиду Камерону, а европска политика добила сасвим ново лице и, познавајући га из ТВ-дуела у Шпанији, била све осим досадна.

Аналитичари се слажу у томе како је једва годину дана стара странка озбиљно уздрмала шпанску политичку визуру, непомућену већ 40 година, која је до сада практично нудила само две опције - конзервативну Народну странку и Социјалистичку странку. То је био један од главних циљева које је Пабло Иглесиас истицао. Многи су сумњали да ће млади професор, који истиче да се облачи у Алкампу (шпанском супермаркету), далеко стићи. Ипак, засад је остварио све своје циљеве.

Само четири месеца од оснивања Подемоса, што у преводу значи “Ми можемо”, представници нове левице освојили су осам посто, или пет од 54 заступника на изборима за Европарламент у мају и натерали у панику стари естаблишмент који Иглесиас назива “кастом”. Подемос је, наиме, заокружило 1,25 милиона људи. Уочи парламентарних избора у Шпанији, крајем децембра, анкете им предвиђају победу или друго место, иза социјалиста. Иглесиас притом тврди да више није реч о борби између левице и деснице, него између демократије и диктатуре. Подршку му дају бројни интелектуалци и активисти.

Иако се чини да је дошао “ниоткуда”, Иглесиас има јак политички педигре. Одрастао међу левичарима, име је добио према оснивачу данашње шпанске Социјалистичке странке - Паблу Иглесиасу,на чијој је сахрани 1925. марширало 150.000 шпанских радника. Рођен је у Мадриду 1978. Мајка му је Луиса Турион, адвокат највећег шпанског синдиката CCOO-a, а отац Хавиер Иглесиас, историчар и инспектор рада, који је, како тврди његов син, 70-их био члан ФРАП-а, антифашистичке, марксистичко-лењинистичке организације, коју су инспирисали студентски протести у Француској 1968. године. Деда с очеве стране, Мануел Иглесиас, осуђен је на смрт за време Франкове диктатуре, иако казна није извршена јер се показало да су оптужбе биле лажне.

Немогуће је не приметити колико Иглесиас физички одудара од шпанских и осталих политичара, но платформа његова Подемоса још је радикалнија у односу на програме свих осталих странки у политичкој арени те земље. То ни најмање не смета Шпанцима и Подемос је најбрже растућа странка у тој земљи - можда и на свету - која је са 300.000 чланова тренутно друга највећа странка у земљи. Иглесиас се позиционира парафразирајући Маркса, али и најављујући сарадњу с грчком Сиризом, наводећи како ће Подемос сарађивати са странкама на југу Европе и заједно показати како југ Еуропе не намерава бити немачка колонија.

Врло радикални на почетку, у међувремену су ублажили најављивани програм, али и даље им је циљ, не улазећи у детаље, да уједине шпанску левицу против садашњег европског политичког и финансијског састава. На почетку су најављивали национализацију приватних компанија, а сада наводе како ће национализовати само оне компаније које се не буду придржавале правила.

“Опасност која прети је то да се људи навикну на овакво стање. Раније се плата од хиљаду евра сматрала лошом, а сада се они који толико зарађују сматрају срећницима. То је недопустиво”, сматра Иглесиас и залаже се за увођење универзалне плате (сада промењено у помоћ) за све грађане, 35-сатну радну недељу и спуштање старосне границе за пензионисање ка 60 година. Вођа Подемоса такође је најавио да заступници те странке неће примати плату од шест хиљада евра месечно, колико у просеку примају шпански заступници, већ највише 2000.

Њихови конкуренти критикују тај програм, наводећи како је нереалан и немогућ за остваривање, посебно сада када земља грца у дуговима.

Управо је једна од највећих критика на његов рачун повезаност с владом покојног Хуга Чавеза, шампиона латиноамеричке левице, за коју су Иглесиас и његови блиски сарадници радили у својству саветника, због чега га оптужују да од Шпаније жели да направи Венецуелу.

У прикупљању новца донацијама на интернету од истомишљеника и других грађана Подемос су се показали врло успешнима, као и у мобилизацији подршке и коришћењу друштвених мрежа и интернета. Други део кампање ослањао се на коришћење јавног превоза и другог јефтиног начина путовања земљом како би припадници странке, иако је више реч о покрету, остали блиски широким слојевима, који у Шпанији, с обзиром на спољни дуг, мере штедње и високу незапосленост, живе све лошије. За многе Шпанце, корен кризе је у корупцији, у спрези политичких елита и крупног капитала, и то је главни циљ Подемоса - да отерају стару политичку елиту.

“Ако желиш изградити брод, немој говорити људима да прикупе дрво, поделити им задатке и издавати наредбе. Уместо тога, научи их да жуде за великим, бескрајним морем.” Овим цитатом француског књижевника Антоана де Сент Егзиперија, аутора “Малог принца”, описао је досадашњи начин рада Подемоса Иглесиасов колега са факултета Хуан Карлос Монедеро.

Пројект који Иглесиас гура тражи драстичне промене, што аутоматски значи велики ризик, и на ту карту највише играју његови супарници, који упозоравају да је Иглесиас потенцијално опасан. Окренуће Шпанију наглавачке! Нека, кажу присталице. С тим да Шпанија није једина ЕУ земља где јача радикална левица. Она је успела да уђе у неколико парламената, али није била близу освајању власти. Тренутно за то шансу има грчка Сириза, а Иглесиас верује да ће Грчка отворити пут којим ће наставити шпански Подемос.

Да ли је Иглесиас само привремени миљеник јавности сите старих лица компромтованих корупцијом или јунак ког су сви чекали? То је питање на које ће одговор дати избори крајем године.