Градски превоз на европски начин
Док градска власт опет преузима наплаћивање карата у јавном превозу Београда, и најављује промене, и док годинама људи упућују на слаб квалитет превоза и кашњење, истражили смо мреже градских превоза у неким европским градовима, који би могли да нам буду пример.
Беч
Аустријска престоница има развијену мрежу градског саобраћаја, коју многи путници и водичи хвале, па се трамвајима, аутбусима и метроом стиже јако брзо у све делове града. На располагању су 29 трамвајских, 90 аутобуских, од чега 24 иду ноћу, између 00:30 и 5:00. Возни парк бечког превоза садржи 500 аутобуса и око 500 трамваја.
За све врсте превоза важи иста карта, која се купује као и код нас, на трафикама, у продавницама али и у посебним апаратима који су обично смештени у подземним метро станицама.
Ако одлучите да карту купите код возача, платићете само 10 центи више, док је у Београду у возилима дупло скупља.
Занимљиво је да они поништавају карте пре него што се уђу у возило превоза, на посебним аутоматима који су на улазу у станице. Као и код нас, контролоре често прате полицајци а казна за оне без карте су 100 €.
Цирих
Цирих има једну од најгушћих мрежа јавног превоза на свету, којом доминирају прецизни и бешумни трамваји. Метроа нема, јер су се пре тридесетак година становници изјаснили против овог вида превоза сматрајући да би тако загадили ваздух.
Еколошки подобнији трамваји на станицу стижу на сваких шест минута. Оваква прецизност могућа је захваљујући томе што су пруге опремљене специјалним сензорима, који преносе локацију и брзину сваког појединог трамваја у контролни центар.
Алтернативни превоз су и возови, и тзв.успињаче - специфичне покретне кабине али и бродићи. За све важи иста карта.
Талин
Становнике Талина јавни превоз не кошта. Естонија је једина земља у Европи у којој постоји бесплатан јавни превоз. Све што треба да имате, ако сте становник Талина јесте картица која кошта 2 евра. Она вам пружа све вожње бесплатно и доказ је да имате боравиште у Талину.
Превоз углавном користе људи из предграђа, а идеја о бесплатном превозу је еколошка - смањити број возача тј. аутомобила на улицама.
Али идеја да се град ослободи аутомобила није осуђена на успех, јер Естонци ипак воле аутомобиле.
Загреб
У неким истраживањима Међународне аутомобилске федерације ФИА, Загреб није прошао славно када је реч о градском превозу. Наиме био је на дну листе испитаних градова.
Цена карте је 10 кн, што је око 150 динара.Студенти и пензионери месечно плаћају 120,00 кн што је око 1.800 динара.
У Загребу су увели и плаћање тзв. смарт картицама, које ни нама нису стране и допуњују се по припејд принципу.
Атина
Атинским јавним превозом доминира добро уређен метро систем са три линије које покривају огроман део града. Унутрашњост метро станица подсећа често на културне институције.
Карте су прилично јефтине па тако карта за аутобусе и тролејбусе, за 90 минута вожње кошта 0,70€.(athensguide.org)
Од 30 до 72 евра казна је за оне који немају валидну карту, која се плаћа на лицу места или у експозитурама ОАСА (Athens Урбан Транспорт Органисатион).