(ИНФОГРАФИК) Ф-16 БОРБЕНИ СОКО: Све о зликовцу који је оборио руског Сухоја (ВИДЕО)

Светске суперсиле су више од 50 година чиниле све да буду спремне ако до сукоба између Запада и Русије дође. Он се десио тек 25 година након што је Хладни рат завршен. Некако је "поетично" да прве варнице управо буду између две хладноратовске реликвије. А они то и јесу - Амерички Ф-16 (Борбени соко) и руски Су-24 (НАТО ознака: Мачевалац). Та два авиона су изграђена док је Хладни рат између Америке и НАТО пакта, с једне стране, и СССР (Русије) и Варшаваског пакта, са друге стране, још увек био у пуном јеку.

Први лет авиона Ф-16 био је 1974. а руског сухоја 1977. године. И један и други су замишљени као фронтовски ловци-бомбардери, с тим што је Ф-16 далеко лакша варијанта која је убрзо претворена у вишенаменски борбени авион, док је сухој остао веран својој оригиналној намени као бомбардер, али такође и извиђач и потенцијално оруђе за електронски рат.

Што се тиче Американаца, њима, али и њиховим савезницима, била је потребна замена за стари Ф-104 "Старфајтер" - бомбардерску верзију и пресретаче. Искуства у тадашњим америчким ратовима показала су потребу за супериорним ловачким авионима и за великом обученошћу пилота у борби на ваздушном простору.

Управо зато је Ф-16 пре свега дизајниран да успешно парира у ваздушној борби, али и да дејствује као бомбардер, што објашњава зашто је овај авион био умешан у готово сваки амерички конфликт од своје производње.

Најмање један авион овог типа оставио је своје кости у Србији где данас краси зидове "Музеја Ваздухопловства".

Произведено је око 4.500 примерака, почевши од доношења одлуке о серијској производњи 1976. године па све до данас. Производња ће се наставити све до 2017. за инострано тржиште пошто америчко ваздухопловство планира његову замену.

Ваздушни дуел

Више о инциденту погледајте на нашем блогу УЖИВО, а када је реч о самом ваздушном дуелу, треба истаћи пар битних чињеница.

Реч је о два технички различита апарата. Без обзира на касније модернизације, Су-24 је прилично стар, ограничене брзине и маневра, још када је натоварен бомбама и ракетама прилично је лака мета, која тешко да може избећи испаљене пројектиле.

Према писањима војно-политичког аналитичара Мирослава Лазанског, у његовом обарању су највероватније употребљене ракете АИМ-120АБ "амраам", АИМ-95 "сајдвиндер" или АИМ-7Е "спероу", зависно од удаљености турских ловаца од руског бомбардера. По свему судећи, с обзром да није било неког визуелног контакта највероватније је употребљена ракета АИМ-120АБ "амраам" са даљине од најмање 15 км.

Руски бомбардер је добио погодак у доњу полусферу трупа, што значи негде одмах близу мотора, што опет може да значи да је гађан пројектилом АИМ-95 "сајдвиндер" са ближег растојања. Више о анализи Мирослава Лазанског поводом обарањ руског авиона прочитајте ОВДЕ.

Да би се управо избегли овакви инциденти, недавно је потписан мемораднум о разумевању руске стране и америчке анти-ИС колације (којој припада и Турска). Према томе, руски пилоти свакако нису очекивали да ће неко америчких савезника бити довољно луд да ризикује избијање конфликта светских размера.

Зато још више плаши одлука турског пилота која је очито дошла по аутоматизму, без икаквих провера и потврда претпостављених, што захтева додатно време за које би руски авион свакако напустио турски ваздушни простор, ако је уопште у њега и улазио.

То значи да је Ердоганова све засупљенија ауторитарна власт довела до потпуног једноумље и у оружане снаге Турске, а са НАТО пактом иза себе, то је данас опаснија претња по светску безбедност, чак већа и од Исламске државе.