ИСТРАЖИВАЛИ СМО И ОЗБИЉНО СЕ ЗАБРИНУЛИ: Шта наша деца једу за ужину? (АНКЕТА)

На узорку од сто анкетираних ученика другог, четвртог, седмог и осмог разреда основне школе ''Надежда Петровић'' у Београду, од којих је 53 одсто девојчица, дошли смо до забрињавајућих података - 54 одсто ученика не доручкује код куће, 55 одсто њих први оброк у току дана поједе у пекари и најалармантије - само четири одсто ученика за ужину у школи једе воће!

''У нашој школи настава почиње у 8.35, па ученици имају довољно времена да доручкују код куће. Међутим, они устају прекасно да би то урадили. Први оброк им је око десет часова и тада углавном одлучују да купе нешто од пецива. Ми се трудимо да их мотивишемо да се хране здраво, али не можемо да утичемо на то да ли ће носити ужину од куће, у том процесу велика је одговорност родитеља'', каже директорка школе ''Надежда Петровић'' Ивана Стјепановић.

ДЕЦА ЈЕДУ НАЈНЕКВАЛИТЕТНИЈЕ ПРОИЗВОДЕ

Нутриционисткиња Бранка Мирковић каже да су последица оваквих лоших навика гојазна, бледуњава малокрвна деца, хиперактивна услед уноса великих количина шећера и упозорава да су тренутно невидљиве последице рани облици стеченог дијабетеса, хипертензија код деце школског узраста, као и стицање лоших прехрамбених навика које ће се сигурно наставити током живота. 

''Нове генерације су створиле навику да доручкују, ужинају, па чак и ручају у пекарама. Уз то се пију газирана пића, сокови, слатки шејкови, ретко јогурт или кисело млеко. Сви пекарски производи се праве од брашна, масноће, соли или шећера и воде. Постоје минимални додаци, али невероватан је број различитих производа који заправо садрже исте састојке. Ако мало размислимо о томе да наша деца стално једу само брашно, масноћу, шећер или со у оброку, сигурно да треба да нас забрине како ће расти, развијати се и постићи психофизичко здравље једући најгоре и нутритивно најнеквалитетније производе. Нутритивне вредности су хранљиве вредности у храни, што значи јести храну која ће хранити организам'', оцењује нутриционисткиња.

КОД ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ ДОРУЧАК ПОСЕБНО ВАЖАН

Сличан став изнео је и в.д. директора Института за општу и физичку хемију у Београду др Стеван Благојевић, који је објаснио да је доручак од пресудног значаја за попуњавање можданих резерва глукозе.

''Уобичајени став нутрициониста је да је доручак најважнији дневни оброк, а посебно за децу у развоју. Разлог за то је што организам користи глукозу или шећер из крви да подмири енергетске потребе, а вишак се складишти у јетри и улази у кружење, по потреби. Код школске деце доручак је посебно важан јер су физички активна, интензивно расту, а и ментално су ангажована током учења и праћења наставе'', објашњава Благојевић.

Нутриционисткиња Мирковић такође истиче значај доручка и упозорава да пекарски производи садрже калорије, а не витамине, минерале, антиоксидансе, неопходне за здравље и развој.

''Још је горе, јер они из организма одузимају минерале и витамине, калцијум, и то не само из зуба, него и из костију. Одузимају између осталог и гвожђе, због чега се појављује малокрвност'', прецизира она.

ШТА ТРЕБА ДА ДОРУЧКУЈЕ ДЕТЕ У РАЗВОЈУ

Доктор Благојевић поручује да је основа здраве исхране уравнотежена исхрана, што значи коришћење што разноврснијих намирница кроз које ће се унети хранљиве материје, витамини и минерали потребни за раст и развој, а истовремено стећи здраве навике у исхрани, што је и најважније.

''Битно је нагласити да пециво од белог брашна има далеко мању хранљиву вредност него производи од целог зрна  житарице. Зато је препорука да, ако се већ једе у пекари, избор буде производ од интергралног брашна. Генерално, дете треба навикавати на намирнице од целог зрна и избегавати употребу пречишћених житарица односно намирнице добијене од белог брашна'', каже Благојевић.

Нутриционисткиња Мирковић подсећа да је доручак код куће незамењив и да је уз добру организацију лако спремити детету и доручак и ужину коју ће понету у школу.

''Оброк треба да садржи мало хлеба или пецива, млечни производ, јаја, неки квалитетнији сухомеснати производ, мало поврћа или воћа. Рецимо сендвич намазан сиром, кајмаком или путером, одгоре шунка или кувано јаје, лист салате или неког другог поврћа. Уз то јогурт, кисело млеко, млеко или цеђени сок од свежег воћа. Ако се доручак понекад и не припреми, може се купити кифла коју је најбоље појести у комбинацији са киселим млеком или јогуртом и обавезно купити воћку успут'', каже она и додаје да слабији доручак увек треба надокнадити у другом делу дана и унети кувани оброк од меса и поврћа. 

ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот

Са жељом да се нездраве навике искорене, портал SrbijaDanas.com покренуо је кампању ''ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот'', која ће трајати шест месеци и кроз различите садржаје у вези са спортом и исхраном имати један циљ – да у Србији расту здрава деца.

Кроз истраживања и теме које се из различитих углова баве здрављем представљаћемо правилну исхрану и начине да се дете физички активира и заволи спорт.

Наша мисија ће бити да променимо поразну статистику и спречимо развијање темеља за настанак тешких болести које лоша исхрана и физичка неактивност узрокују, али и да укажемо на повољан утицај добрих навика на ментално здравље.