Изложба италијанске колекције афричке уметности
Реч је о делима уметника полуномадског народа Котоко, који живи на јужним обалама језера Чад, у Камеруну, Чаду и Нигерији.
Изложба "Коњаници Котоко, чувари душе" у организацији Музеја афричке уметности и Италијанског института за културу почиње 8. октобра у 18 часова, а наставиће се до 2. новембра 2014, како би што већи број посетилаца могао да ужива у овој јединственој колекцији афричке уметности коју чине 344 статуете од метала.
То су мале скулптуре од бронзе, гвожђа, бакра, калаја или легура сиромашних метала реализоване у техници фузије, чија висина не прелази 11 центиметара. Представљају такозване "Putchu Гуинађи", коњанике при јахању а у веома ретким случајевима коње без коњаника. Сматране су "чуварима душе" и према народним веровањима, употребљавају се као ефикасни инструменти против лудила и опсесивности.
Ова ексклузивна колекција показује да је свака мала статуа уметнички микрокосмос за себе и да у својим малим димензијама поседује аспекте великог естетског значаја. Реч је о "уметничком универзуму у минијатури", како пише Пјерлуиђи Перони, колекционар и истраживач афричке уметности.
Наиме у овом делу афричког континента распрострањено је уверење да "Putchu Гуинађи" садрже древна езотеријска сазнања која користе шамани у разговору са духовима, често успевајући да промене реалност. Ове статуете представљају једну од бројних форми апотропејске афричке магије и сматрани су "живим" предметима: коњ представља дух појединца кога је обузела болест а коњаник је, с друге стране, дух који га поседује. Коњи, понекад, носе крокодила како би заплашили зле духове и удаљили их од болесника. Коњаници су скоро увек наоружани јер морају да бране болесника од злих духова, болести и смрти.
Као и сва дела такозване "Примитивне африцке уметности", и "Putuchu Гуинађи" народа Котоко наводе нас да размислимо о разлозима због којих су многи велики уметници раног XX века – Модиљани, Марино Марини, Пабло Пикасо, Пол Сезан, Паул Кле, Алберто Ђакомети, Макс Ернст и Константин Бранкузи – били страствени колекционари афричке уметности, која им је била велика инспирација у њиховом уметничком стваралаштву.
Учешће Италијанског института за културу у Београду у реализацији изложбе "Котоко коњаници, чувари душе" из Колекције Пјерлуиђи Перони улази у оквир европског и билатералног контекста подршке и валоризације културног израза афричких народа.
