Изложба "Ничији мехурићи" у Кући Ђуре Јакшића
Ничији мехурићи је назив изложбе слика, али и Ничији мехурићи су музичка група која наступа у провереном саставу.
У среду, 19. новембра од 19 часова у Кућу Ђуре Јакшића биће отворена изложба слика "Ничији мехурићи", Саше Стојановића.
Бенд "Ничији мехурићи" чине Маша Стојановић – клавијатуре и вокал, Бузукије Дунавски – гиатара и вокал и Саша Стојановић – гитара, металофон, дромбуље, воцал.
Ова група изводи изводи музику са мојих слика, за које мислим да и нису моје дело, већ да су само део једног сликарства општег стања космоса. Једина музика која постоји је куцање часовника који пева песму тренутка. То се може видети на сликама и слушати када свирају “Ничији мехурићи”. Све остало за шта мислимо да је музика јесте глас радости или очаја, који долази из неког другог света, у зависности од мекоће срца, душе и хлеба. Та се музика понекад чује и овде. Може се ухватити на радио таласима. Некима се свиђа па је снимају на плоче и онда продају. Све између је тишина која се претвара у ласту и одлази у пролеће.
Саша Стојановић је визуелни уметник, перформер и активиста. Свој рад заснива на афирмацији политике љубави и комуникације, као и критичког и ауторефлексног односа према животу, друштвеној стварности и институцијама. Из дружења и блискости са Богданком Познановић и Мирославом Мандићем, примио радост стварања, рафинираност и храброст. Значајан део његовог стваралаштва чине перформанси реализовани током деведесетих и почетком двехиљадитих година који су били део контекста ангажоване алтернативе. Ти радови су критиковали вредности које је промовисао доминантни режим. Пракса Саше Стојановића, након двехиљадитих, усмерена је против потрошачког друштва и неолибералног капиталистичког друштва које покрећу економски интереси мањине и које производи сиромаштво, сексизам, маргинализације, институционализовано насиље и субординације свих врста.
Део активности Саше Стојановића је и серија предавања под називом "Небеско пециво слуша плоче и разговара са људима", на којима се слуша психоделична музика мање познатих група из периода 1966-1969. Аутор је плаката и омота за албум "Сва срећа генерал воли децу" групе Обојени програм. Ликовно је опремио књигу "Три чвора на трепавици" Љубивоја Ршумовића. Дипломирао сликарство 1997. године. Члан је УЛУС-а.
