Јапански ветерани и несуђене камиказе уплашени променама у држави
Јапански премијер Шинзо Абе прошлог месеца је повукао историјски корак према окончању забране која је од краја Другог светског рата спречавала јапанске војнике да учествују у ратовима ван своје територије.
Потез је на ноге дигао Кину која се од прошле године налази у територијалним размирицама с Јапаном око суверенитета над ненасељеним, али нафтом богатих острва Сенкаку. Јужној Кореји, у којој су још увек свежа сећања на јапанску окупацију, такође се не свиђа могућност таквог заокрета у јапанској спољној политици.
Заговорници такве политике сматрају како Јапан мора бити у могућности да испуни своје право колективне самоодбране, али и да помогне пријатељској земљи уколико буде нападнута. Противници пак истичу како ће се највероватније догодити сценарио у којем ће се Јапан наћи заплетен у далеким прекоморским сукобима.
Назнаке о промени уставне забране војног деловања ван властите територије, која је на снази већ седамдесет година, дочекане су са снажним противљењем јавног мњења и упозорењима да би то могло увући Јапан у сукобе са суседима с којима већ постоје снажне територијалне размирице, а које су недавно подигле страхове око новог источно азијског сукоба.
Ветерани против промене устава
Јапански ратни ветерани, којих је због поодмакле доби све мање, изразили су велику забринутост око будућности која очекује Јапан уколико крене тим, већ виђеним, путем.
Токуро Инокума, бивши припадник јапанске краљевске војске, видео је и осетио на својој кожи све ужасе Другог светског рата док је као шеснаестогодишњак, служећи војску на Филипинима, преживео савезничко бомбардовање, након чега је учествовао у сакупљању расутих остатака својих сабораца. Инокуму јако забрињавају могуће консеквенце промене пацифистичког устава из 1945. године на будуће нараштаје.
"Сматрам да је јако опасно кренути путем којим смо некада давно корачали, нисмо убили нити били убијени у биткама преко седамдесет година и мислим да је то стање које би требало да задржимо", рекао је Инокума.
Теру Хисато, деведесетједногодишњи ветеран, који је услед бомбардовања изгубио ногу дели подједнаку врсту забринутости па се пита хоће ли таква промена учинити Јапан сигурнијим.
"Уколико дигнете своју шаку као одговор на непријатељево, то ће недвосмислено довести до сукоба", рекао је Хисато.
Прошлог децембра јапански премијер Абе посетио је светиште Јасукуни где се уз жртве Другог светског рата поштују и заповедници осуђени за ратне злочине. Иако је премијер изјавио како је посетио то место како би одао почаст жртвама, а не како би величао рат, тај је чин разљутио јапанске суседе који су били жртве јапанске војске.
"Сматрам како наш премијер не би смео да посети тај храм уколико би такав потез довео до захлађења односа са Кином и Јужном Корејом и ако му је заиста стало до мира и сигурности становника Јапана", рекао је Хисато за Ројтерс.
Величање самоубилачких мисија и колективни заборав
Пилот камиказа, Јутака Канбе, којег је јапанска капитулација спасила судбине самоубилачких мисија коју хиљаде његових сабораца нису успели да избегну док се Јапан грчевито борио за промену ратне среће у завршним фазама Другог светског рата, данас, опет суочен са властитом смртношћу, изразио је велику забринутост због промене политичког смера у десно, такође сматра како је глорификовање камиказа, које се појавило са filmom "The етернал зеро", заправо доказ да су се ратни ужаси загубили међу млађим генерацијама, које не препознају где би позитивно размишљање о таквом дјеловању могло одвести.
"Била је то потпуна лудост, не могу подржати идеју величања слања младих људи у самоубилачке мисије, а уколико нам је премијер неко попут Абеа то би се могло догодити", рекао је Канбе и додао "Ускоро ћу умрети, но јако сам забринут за будућност Јапана".
Камиказе, термин који у преводу значи божански ветар, са својом жртвом за цара постали су ратни хероји за време Другог светског рата, а њихова деловања редовно су завршавала на насловницама свих јапанских новина. Око четири хиљаде их је смртно страдало у покушају да зауставе напредовање савезничких бродова. Већина их није дошла до циља већ су били оборени приликом покушаја досезања мете.
Не постоје службене бројке о преживелим пилотима, а камиказе су полако избледеле из јапанског колективног сећања јер се слабо спомињу у школским уџбеницима, но филм "The етернал зеро" вратио их је у јавну колективну свест, на можда мало погрешан начин, пише Адванце.
Цена мира
Филм, снимљен према бестселеру, прича причу о пилоту камикази који одбија да изврши своју дужност јер је обећао жени да ће се вратити, но на крају ипак пристаје, остављајући свог ратног друга да се брине за његову породицу.
"Поштујем камиказе, они су жртвовали своје животе за породицу и нацију, камиказе су 'кул' и погрешно је критиковати њихове мисије", рекао је осамнаестогодишњи студент токијског свеучилишта Цуруги Накамура након што је погледао филм.
