ЈУЖНИ ТОК: Први капитални пројекат после више деценија

Овим пројектом би требало да се преко Србије транспортује више од 10 одсто укупних европских потреба за гасом, чиме ће бити отворен и велики број радних места.

Премијер је том приликом истакао да је Отварање и развој интерног и регионалног тржишта процес који је већ започет, а који треба да омогући постављање функционисања енергетике на тржишним основама и њено боље регионално позиционирање.

"У овом тренутку је отворено до 40% тржишта, што износи 4.000 купаца на високом и средњем напону. Ово је сигуран пут да се повећа конкурентност српске привреде, али и да се обезбеди сигурност снабдевања домаћег тржишта, и смање губици у дистрибутивним мрежама", рекао је премијер.

Пројекат Јужни ток окупља на стотине инжењера и стручњака, а посредно и око 100.000 радника, који ће бити заслужни да  гас из Русије дође до Европе.

Недавна посета премијера Александра Вучића Москви резултирала је Уговором о Јужном току, вредним 2,1 милијарду евра чиме препрека за градњу више нема.

Тада је пало и обећање да ће гас  потећи по плану до краја 2016. године.

Посебном клаузулом у уговору заштићено је и учешће домаћих предузећа као подизвођача радова, а интересовање је велико.

Бајатовић је навео да је за српску деоницу гасовода урађен идејни пројекат, издата локацијска дозвола, а наредних недеља се очекује и грађевинска дозвола зе целу деоницу, а потом следи експропријација земљишта и на крају потписавање великих уговора о испоруци цеви и компресорских станица за српску деоницу гасовода.

" Интересовање за овај пројекат  не само да исказује домаћа привреда, у последње време  велики број иностраних фирми долази у Комору, интересује се када ће почети 'Јужни ток'", рекао је  Љубинко Савић, секретар Одбора за енергетику у ПКС.

Рокови за изградњу гасовода веома су  строги, а постоји и врло јасан списак критеријума за градњу као и тачно прецизирана правила којим се бирају произвођачи.

Многе земље имају жељу да се укључе у овај пројекат, а недавно је и  Црна Гора изразила заинтересованост. Црногорски министар економије Владимир Каварић је том приликом рекао да  би тај пројекат био изванредан начин диверзификације енергетских извора и средство јачања конкурентности економије.

Улаз Јужног тока из Бугарске у Србију требао би да буде код Зајечара, а излаз код Суботице, уз два планирана одвојка ка Хрватској и Републици Српској, а разматра се и могућност да један крак гасовода иде ка Македонији и Косову и Метохији.

Изградњу Јужног тока кроз Србију ће реализовати заједничко предузеће "Јужни ток Србија", у којем Србијагас има 49 одсто, а руски Гаспром 51 одсто власништва. За тај гасовод припремљена је локацијска дозвола, главни идејни пројекат и просторни план подручја посебне намене, а Србија је усвојила и посебан закон о Јужном току, који ће допринети убрзању експропријације земљишта на траси гасовода кроз Србију.