11/09: Како је један датум променио свет?

Као чувар једине велике револуције која се није свела на тиранију и хаос, и као чувар уставне традиције којој нема равне нигде у свету, Сједињене Државе представљају непрекидан изазов онима који спроводе и заговарају угњетавачке верске, политичке и класне системе. Са њихове тачке гледишта, Сједињене Државе су најопасније успешно друштво у историји. Од слома совјетске државе, основна америчка начела представљају најопаснији могући изазов са којим су се ситни ајатоласи, диктатори и бирократе икада суочили.

Међутим, није као да Америка сама није пружила довољно повода за такву мржњу. Управо је њена политика интереса на Блиском истоку поспешила раст исламског фундаментализма, што је на крају довело до настанка разних терористичких група. У једној од њих, данас злогласној Ал Каиди, лидер је био бивши амерички савезник против Совјета, Осама бин Ладен, који је решио да пренесе борбу на територију непријатеља. А после напада на "Куле близнакиње" и Пентагон, било је јасно да свет више неће бити исти.

Шта се све променило у свету за последњих тринаест година од терористичких напада на Америку?

1. Рађање политике ширења демократије на Блиском истоку

У говору 6. новембра 2003. године у Националној задужбини за демократију, председник Буш је објавио да ће се у фокусу те глобалне иницијативе за ширење демократије и слободе налазити Блиски исток, чиме су Сједињене Државе прокламовале своју дугорочну политику у демократизацији тог региона:

"Шездесет година апологетског прихватања изостанка слободе на Блиском истоку није нас учинило безбедним јер, дугорочно гледано, стабилност не може да се купује на уштрб слободе. Све док на Блиском истоку не буде цветала слободе, биће то домен стагнације, огорчености и насиља – спреман да све то извезе. С наше стране би било неодговорно да прихватимо статус quo, с обзиром на ширење оружја које нашој земљи и нашим пријатељима може да нанесе катастрофалну штету. Стога су Сједињене Државе усвојиле нову политику, стратегију напретка слободе на Блиском истоку". Резултата овакве политике јесте дугорочна нестабилност читавог Блиског Истока коју видимо данас, почев од земаља северне Африке у којима ''Арапско пролеће'' није донело обећани бољитак него још конфликта и нестабилности, преко Сирије и Ирака, где је ова политика доживела потпуни пораз.

2. Јачање институције превентивног ратовања

Иако дефиниција превентивних ратова каже да је то ''рат у коме је циљ да се предухитри напад непријатеља, који се још увек припрема за рат'', америчко схватање значило је напад на државе које је сматрала одговорним за напад на Њујорк, пре него што дође до новог напада. Кључна реч – новог. Дакле, до напада је већ дошло.

Тако је бес Америке због 3.000 мртвих у нападу био усмерен на Авганистан и Ирак, који осим злурадости и општег подржавања циљева Ал Каиде, нису имали ништа са нападом 11. септембра. Овим су, међутим, САД поставиле опасан преседан који остале светске силе могу да искористе. Погледајмо само сукобе који су се водили за последњих 10 године, као и оне који се воде данас.

3. Почетак краја униполарног света

Од како су изашле као победник у Хладном рату, САД доминирају светском политком. Управо због те доминације и унилатералног доношења одлука широм света, створили су непријатеље попут Ал Каиде.

Борба против светског тероризма која је уследила након 11. септембра показала је да Америка не може ићи у ту борбу сама и да је нужна сарадња свих кључних светских актера, како би се проблем глобалног тероризма могао решити. У свету након 11. септембра, тероризам прети подједнако Британији, Француској, Шпанији, Немачкој, Русији и многим другим земљама у свету.

4. Мање ослањање на блискоисточну нафту

Током више од пет деценија светска налазишта нафте била су искључиво концентрисана на Блиском истоку. А то је значило америчко повезивање са монархијама Блиског истока, против којих су се групе попут Ал Каиде бориле. Међутим, нова налазишта нафте и гаса на северној хемисфери полако ослобађају Америку од ове зависности. 

Нови Кистон нафтовод из Канаде вредан 7 милијарди долара је велика нада за Америку али и плод многих контроверзи.

5. Тероризам постаје главно средство у постизању циљева

Након релативног успеха Ал Каиде у нападима на Америку, видело смо нагли успон радикалних група које користе акте терора како би испуниле своје циљеве. 

Међутим, иако је данас Ал Каида увелико зашла у други план, нарочито након успешне акције САД у проналаску и ликвидирању Осаме бин Ладена 2011. године, претња од тероризма не јењава. Уз то, појавиле су се друге групе које шире терор и доминирају светским медијама: Боко Харам, Исламска држава, Ал Нусра Фронт, Ал Шабаб, чеченски сепаратисти...

6. Угрожена приватност

Кључна тачка спорења у Америци након 11. септембра била је двојна жеља за слободом и безбедношћу. Убрзо након напада, када је безбедност држави била најпотребнија, амерички грађани су одлучили да жртвују део своје слободе.

Доношење тзв. Патриотског акта, омогућило је америчкој држави већи увид у животе њених грађана. Али прави ниво угрожавања приватности, Американци ће спознати тек по избијању афера Викиликс и Сноуден. Тада ће и остатак света сазнати да није само приватност америчких грађана била угрожена. 

7. Успон сајбер ратовања

Еволуција сајбер шпијунаже, која је своје почетке имала у настојању да се дође до кључних информација о потенцијалним терористима, демонстрирала је нужности државе да се заштити од намерног упада других држава у њихове рачунарске системе. И тако, сајбер ратовање је рођено. Данас, више од 100 армија у свету има у оквиру својих оружаних снага јединице намењене сајбер ратовању.

Оно што сајбер ратовање разликује од ранијих метода прикупљања података је чињеница да није реч само о прикупљању информација већ и предузимању агресивних акција против друге стране. Упад у ГПС системе других држава може нпр. направити велику штету њеним оружаним снагама. Сајбер ратовање Кине и САД је до сада имало највише медијског покрића.

8. Даља деградација међународног права

Како би оправдала свој рат против тероризма, Америка је морала вешто да заобилази па чак и отворено мења значење кључних одредби међународног права. Наравно, то је био чест случај током Хладног рата и бројних интервенција против комунизма у свету. Али колико још кршења међународно право у 21. веку може да издржи?

Толико је било примера кршења територијалног интегритета држава, агресија и илегалних отмица страних држављана. Погледајмо опет случајеве Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, затим киднаповање осумњичених терориста и њихово затварање у тајним затворима широм света.

Због даље деградације међународног права и преседана који се тиме стварају, ратови доминирају нашом свакодневницом.

9. Светска економска криза

Десетогодишњи рат против тероризма увелико је довео до презадужености Сједињених Држава. За потребе оружаних снага које су биле ангажоване у свету тих "ратних година", војни буџет САД је у једном тренутку достигао невероватних 700 милијарди долара (552 милијарде је буџет за 2014. годину).

Презадуженост америчке привреде од које зависе практично све остале у свету, а која износи 15 трилиона долара, довела је до мањка капитала расположивог за инвестиције, што је изазвало финансијска превирања која су довела до светске економске кризе 2008. године, чије последице осећамо и дан данас. 

10. Нови хладни рат?

Амерички интервенционизам последњих десетак година због напада 11. септембра поставио је већ довољно преседана, који су и друге светске силе почеле да користе. Док је Америка водила рат против терора, државе попут Русије и Кине тежиле су да поврате стару славу, и убрзо су постале јаке економије које заједно могу да парирају моћи Сједињених Држава. Након ове реализације, политке ''заокруживања'' и ''задржавања'' (термини из Хладног рата) понову су на дневном реду владе САД. Доказ ове политике видимо у наставку ширења НАТО савеза према Русији (што је у супротности са ранијим договорима две силе), повлачењу Америке из споразума о антибалистичким ракетама, како би имплементирала план о противракетном штиту у Европи.

Кинеску експанзију, војну и економску, Америка жели да заустави тако што ће је окружити државама које су њени савезници и у којима поседује војне базе. Тиме жели да политички и економски ослаби Кину и отежа њена настојања у проналажењу партнера. Пуч на Тајланду и повезивање нових војних власти са Кином први је знак да овај план не иде како треба. Да ли је реч о контрапотезу Кине? Остаје да се види.

Деградација односа између Америке и светских сила је за сада понајвише одмакла у односима са Русијом, због украјинске кризе. Међусобне санкције, креирање интересних зона и најгори односи од Хладног рата, управо сугеришу да је можда на помолу избијање новог Хладног рата између Истока и Запада.