Како нам рекламе испирају мозак?
Реч реклама потиче од латинске речи "рецламо" што значи јавно оглашавање и као таква представља вид комуникације којом спонзор рекламе покушава да убеди публику у корисност одређеног поступка, обично куповине производа или услуге. Да би постигао овај циљ, аутор рекламе се најчешће служи подсвесним порукама, односно комбинацијом информације и емоције у рекламној поруци којом утиче на нашу подсвест.
Историја рекламе
Развојем масовне производње с краја 19. и почетком 20. века, развило се модерно рекламирање које карактерише појава брендирања. То значи да се слика или име производа константно понављају заједно са његовим пожељним особинама како би се у свести потрошача створила веза између те робне марке и поменутих особина. Рекламе су тако уско повезане са свим врстама медија, јер се управо медији искоришћавају у рекламне сврхе и најчешће се тако и финансирају. Но историја реклама не почиње са развојем масмедија.
У том периоду, народ је све више постајао маса потрошача која куповином исказује свој друштвени статус. Појављују се робне марке и добро познат слоган "Слика говори више од речи". Долази до промене парадигме тржишта. Наиме, до тада су због ограничене понуде робе, продавци диктирали понуду, а од тада тржиштем доминирају купци који могу да бирају између више понуда. На њихову одлуку више не утиче само корисност производа, већ емоције.
Сублиминалне поруке
Или боље рећи скривене поруке су данас веома распрострањена и присутна појава о којој се мало зна и говори. То су информације које опажамо испод прага наше свесности јер такве поруке комуницирају са нашом подсвешћу, па их око и ум не могу свесно регистровати. Оне су данас свеприсутне, од реклама преко звукова тј. музике, филмова, слика, дизајна, позадина веб страница итд.
Године 1957. истраживач маркетинга и психолог Џејмс Викари (Јамес Vicary) за време приказивања филма "Пикник" у једном од биоскопа у Њу Џерзију спровео је један од најпознатијих експеримената ове врсте. Сваких 5 секунди на платну су се појављивале речи: " Гладан?, Једи кокице и пиј Coca-Colu". Поруке су биле вешто скривене унутар пројекције филма, а трајале су само 0.003 секунди. Продаја кокица у том биоскопу повећала се за 57,8 одсто, а Coca-Cole за 18,1 одсто. Експеримент је назван "Невидљива реклама".
Sex
Сублиминалне поруке су углавном везане за sex. Зашто баш за секс? Па једноставно зато што он (sex) све продаје, а ево и кратког објашњења зашто је то тако. Када наша подсвест рецептује ову слатку реч у нама се аутоматски производи нагон да у маси производа изаберемо баш онај који манипулише том нашом потребом.
Наравно постоји још једна верзија целе ове приче, она која потхрањује теорије које говоре о "контроли масама" и манипулисањем умом у те сврхе. Наиме, неки теоретичари објашњавају да скривене сексуалне поруке у рекламама имају везе са чакрама односно са великом креативном снагом сексуалне, стваралачке енергије. Када она несметано струји од најниже, прве чакре, према горњима, може нас напајати креативношћу, идејама и свим другим стварима које нас могу надахњивати, ослобађати или чинити бољима. Истовремено, она је и енергија „класичног“ секса, у оном инстинктивно, хормоналном облику и када се „заточи“ у првој чакри, она остаје само то – нагон у неком врло ниском облику, и у исто време неостварени потенцијал оне њене креативне стране, а све то у циљу поробљавања људи. А рекламе се користе у ове сврхе.
Како се ослободити?
Било да верујете у све ово или не, направите мали тест. Преиспитајте своју свакодневницу и размислите колико сте везани за сва достигнућа напредне технолохије и уопште савременог друштва и културе (мобилни телефони, интернет, друштвене мреже, популарни филмови, светски бестселери, лекови, одређена врста хране, омиљени напици). Ако приметите да се код вас јавља зависност од свега што је ново и престижно, а што нам свакодневно диктирају медији и фармацеустке компаније (највише кроз козметику), а ви пробајте да живите без свега тога бар две до три недеље. Тако ћете најбрже схватити да ли ви управљате својим животом или сте постали роб свих оних производа који нам се свакодневно намећу.
