Како се споразумевају пси?

Лајање
Лавеж је најчешћи облик комуникације. Пси могу да лају јер им је досадно, затим из разлога јер су у потрази за пленом, из страха или несигурности, али лавеж може бити и знак задовољства као и позив на игру. Посебно је препознатљив, такозвани аларм лавеж када пас има жељу да дигне узбуну и обавести нас да је приметио нешто или некога у даљини. У зависности од ситуације у којој се налази и лавеж се разликује по тоналитету и учесталости, па тако пас који захтева нешто од власника - позив у шетњу или жели храну, лаје оштро и упорно. Ако је пас уплашен или узнемирен лавеж је нешто нижег тона са краћим интервалима. Позив на игру звучи као весело лајање и прати га говор тела као што су спуштене предње шапе и махање репом. Пси често лају када чују куцање или звоно на вратима како би дали знак да је неко дошао.

Режање
Режање је најчешће знак упозорења да ће доћи до излива агресије ако се ситуација у којој се пас налази настави. Ако пас режи јер покушавате да га убаците у каду на купање, повуците се и смислите бољи начин како да ваш пас заволи ову неизбежну обавезу. Режање је упозорење после ког најчешће иде и угриз јер се пас не осећа сигурно. Пас који режи на другог пса шаље јасну поруку да не жели да му се нико приближава. Овакво проблематично понашање се решава раном социјализацијом или постепено и стрпљиво кроз разне искуствене ситуације кроз које пас треба да схвати да му се ништа лоше неће десити. Пси такође реже и док се играју нарочито ако вуку неки канап или се надјачавају за играчку. Ово понашање је сасвим нормално, али ако сумњате да је реч о агресији зауставите игру и пустите пса да се мало смири. Неки пси као што су ротвајлери могу режати из задовољства у току мажења и играња у одсуству било каквог знака стреса, али такво режање је потпуно другачијег тона и тумачи се као позитиван звук и знак да се пас осећа срећно и весело.

Завијање
Завијање је начин споразумевања међу псима директно наслеђен од њихов давних предака сивих вукова. Ово је био начин да се чланови чопора позову у лов или да се дозове и пронађе члан чопора који се изгубио далеко у шуми. Неке расе скоро да уопште не завијају, док друге као што је Хаски или Аљаски маламут најчешће тако комуницирају. Дуго и монотоно завијање пса може бити и последица запостављености, досаде и изолације. Некада је завијање изазвано неким пиштавим звуком, па пси често овако реагују на звук ватрогасних или полицијских сирена или музичких инструмената. Неки власници уче псе да завијају заједно са њима, док нек сами завијају када власници певају.

Цвиљење
Цвиљење може бити јасан знак да је пас у боловима. То се може десити у игри, ако један пас грицне другог сувише јако. Штенци и млади пси често цвиле када су узнемирени и уплашени. Одрасли пси цвиле када су запостављени или затворени у малом простору, када желе нешто, када су дуго одвојени од својих власника или просто желе пажњу. Цвиљење је увек показатељ неког повећаног нивоа стреса који не мора нужно да буде негативан. Пси често цвиле јер су узбуђени када се власник после дугог радног дана врати кући и тада је цвиљење праћено лизањем, скакањем и лајањем. Мужјаци често цвиле када нањуше женку у терању, а не могу да јој приђу јер су затворени у боксу. Тада су фрустрирани и узнемирени, а звук је пискав и учестао.

Људски говор
Неки пси су способни да реплицирају звук који подсећа на људски говор. Занимљиво је да власници најчешће своје псе уче да кажу – Волим те. Наравно не треба се заваравати да пси схватају значење речи које опонашају, већ само понављају звук који чују.

(njuska.com)