Кључни датуми кроз историју: Шта је март Београду, а шта Србији?

9. март 1991. годне биле су прве масовне демонстрације на челу са Вуком Драшковићем 

Ове демонстрације су прве уздрмале режим Слободана Милошевића. Тај датум је, истовремено, био и почетак ванинституционалне политичке борбе опозиције, тада назване "снагама хаоса и безумља", која је 2000. године резултирала сменом власти и почетком консолидације демократског система у Србији, пише Телеграф.

Деветомартовски протест у Београду организовао је и предводио Српски покрет обнове политичара и књижевника Вука Драшковића, тада најјача опозициона странка, која је заговарала промену система и позивала се на демократизацију и националну обнову државе.

Скуп је одржан на Тргу републике, а сукоби су се проширили на неколико улица у центар Београда. Тада су живот изгубиле две особе, учесник протеста Бранимир Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54).

11. марта 2006. године, Слободан Милошевић је умро у Хашком трибуналу

Ове године навршило се девет година од смрти бившег председника Србије и Југославије, хашког оптуженика Слободана Милошевића, а и даље влада опречно мишљење о томе да ли је лидер СПС-а умро природном смрћу или је убијен леком против лепре.

Према званичној верзији из Хашког трибунала, Слободан Милошевић је умро од инфаркта у својој ћелији у притвору током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у Босни и Херцеговини. Према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова.

12. марта 2003. године, Србија је остала без премијера Зорана Ђинђића 

Тачно у 12.30, Ђинђић је упуцан испред Владе Србије, блиндирани аутомобил премијера Србије изјурио је под ротацијом из дворишта владе упутивши се ка Ургентном центру, али премијер није преживео. Ово је била вест која је шокирала све. 

Атентату на премијера претходио је неуспели покушај атентата 21. фебруара 2003, на аутопуту Београд – Загреб, код хале Арена, што је, такође, обухваћено пресудом атентаторима, припадницима "земунског клана".

13. марта 1946. године, ухапшен је Дража Михаиловић, четнички вођа 

Пре 69 година, припадници ОЗНА-е, ухапсили су Михаиловића, а доживотни председник СФРЈ, Јосип Броз Тито, наводно је тада на Брионима рекао француским новинарима "да су то Срби опет ухапсили неког њиховог терористу". Дража је ухапшен је у околини Вишеграда 13. марта 1946. године, а суђење се одржавало од 10. јуна до 15. јула исте године.

Од 17. до 19. марта 2004. године био је погром Срба са Косова и злочин над српским живљем на Косову

У етничком насиљу између 17. и 18. марта, убијено је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима. Према подацима УН-а у мартовском насиљу повређено је 954 лица, међу којима 65 међународних полицајаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага, а протерано је преко 4000 Срба.

24. марта 1941. године, Југославија је приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана

Протокол су у Бечу потписали председник владе, Драгиша Цветковић, и министар иностраних послова, Александар Цинцар-Марковић, с једне стране, а министар спољних послова Рајха фон Рибентроп, италијански министар спољних послова гроф Ћано и јапански амбасадор генерал Ошима с друге стране.

24. марта 1999. године, НАТО је почео са бомбардовањем Југославије

Тада су почели су ваздушни напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ) који су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи, а  тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

 27. марта 1945. године: "Боље рат него пакт, боље гроб него роб" - војни удар у Југославији

Пре 74. године у Београду је одржан највећи антифашистички митинг у свету, а резултат тога је војни удар којим је свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на српски престо доведен је малолетни краљ Петар II Карађорђевић. 

О овом догађају и даље круже разне приче, а једна од њих је да је овај "херојски чин" извела КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом, други тврде да је протест организовала тајна служба Велике Британије, док трећи кажу да је ово најтужнији догађај за Србију, јер да се он није догодио Срби би данас живели у "земљи богатијој од Швајцарске".