Ко ће одговарати за невине жртве Блиског Истока и Украјине?

Јасно је да овај суд, ако је уопште у плану међународне заједнице, мора да крене од УН. Једино тако ће се обезбедити једнакост и праведност суђења за све и избећи грешке које је начинио Међународни трибунал за бившу Југославију, који није успео у својој главној намери, а то је да казни све злочинце и допринесе помирењу региона, и који је данас углавном сматран политичким судом који је уперен против овог или оног народа.

На Блиском истоку, ситуација одавно није била овако тешка. Три конфликта доминирају регионом. Рат у Сирији траје већ 3 године и процењује се да је више од 160.000 људи погинуло а пола милиона рањено, од којих су велики број деца. Тренутно је више од 2,5 милиона људи избегло у земље у окружењу. Али ни у окружењу ситуација није нимало стабилна. Терористичка група ИСИЛ, која је увелико одговорна за крвопролиће у Сирији, проширила је сукоб и на суседни Ирак, у којем је, у великој офанзиви почетком јуна, заузела готово читав северни део Ирака и у међувремену прогласила Исламску државу (Калифат), која обухвата освојене делове Ирака и Сирије.

Постоје велики број доказа о масовном кршењу људских права од стране ИСИЛ-а, како у Сирији тако и у Ираку. Огроман број видео снимака које је начинио сам ИСИЛ а који приказују малтретирања, мучења, уништавање имовине и најсвирепија убиства неистомишљеника и “неверника”, захтевају одлучну осуду света.

Ипак, имајући у виду подршку кључних западних земаља опозиционим снагама у Сирији против легитинимног председника Башара ал Асада, међу којима се свакако налази и ИСИЛ, а истовремено нереаговање тих истих земаља када је реч о Украјини, сугерише да је очигледно реч о двоструким стандардима западних земаља, што свакако није толико чудна вест за сваког ко проучава међународне односе или је једноставно пратио вести о конфликтима у свету за последњих 25 година.

Дакле, не може ИСИЛ да буде легитимна опозиција у Сирији а терористичка група у Ираку. Због таквих позиција западних држава, од којих је свакако најважнија САД, јасно је да ће креирање некаквог међународног трибунала за Блиски исток бити тешко и, може се слободно закључити, унапред осуђено на пропаст.

Трећи конфликт који букти на Блиском истоку јесте “нови” рат у Појасу Газе. између Израела у Хамаса. Последњи у низу конфликата ових дуготрајних непријатеља, зашао је у трећу недељу и већ је однео више стотина, углавном палестинских живота, који свакодневно гину у нападима израелске авијације. Највећи број тих жртава су нажалост цивили, а међу њима и велики број деца. За сада је забележена само једна цивилна жртва у Израелу.

Иако Израел мање више оправдано реагује на нападе Хамаса, који (готово неуспешно) ракетира израелске градове, поставља се питање оправданости огромне диспропорције силе коју Израел користи против Хамаса, у којој пак највише страдају невини цивили? Да ли ће и поводом тога бити некаквог Суда који ће се позабавити великим бројем погинулих цивила у овом кофликту? Свакако да не. Многи светски политичари би Вам се насмејали у лице после оваквог питања. Израел од свог настанка има велику подршку западних земаља, од којих је свакако најважнија подршка САД. Зато и не чуди што овај трибунал није основан и раније, јер ово није први конфликт две стране у којем масовно страдају цивили.

Све у свему, Блиски Исток као да више није у фокусу западних земаља. Ту је и даље реторика о нужности мира и кажњавању ратних злочинаца, али конкретних акције (осим илегалног наоружавања противника режима председника Асада) нема. Чак ни у Ираку, који је демократија каква је данас захваљујући Сједињеним Државама и огромној помоћи од неколико милијарди долара. Зар ће САД заиста дозволити да ова инвестиција пропадне?

Када је реч о кажњавању злочинаца, још једна пракса западних земаља, показала се као нарочито "ефикасном". Једноставно, "поставите нове лидере" у земљи, који ће потом те ствари решити између себе и онда није потребно активирати Суд. О тој пракси најзначајније сведоче земље "арапског пролећа".

Међутим, ситуација на ратном жаришту у другом делу света, Европи, драстично се разликује. Грађански рат у Украјини који је избио након насилне промене режима у земљи, има за последицу смрт више стотина цивила и на хиљаде избеглица широм земље и региона. Чини се да западне земље пак другачије реагују на овај конфликт. Да ли зато што је реч о још једном конфликту у европском дворишту? Свакако.

Но, исте државе Запада које би требало да допринесу формирању Суда за ратне злочине – данас отворено стају на страну председника Порошенка, чија је казнена операција на истоку земље до сада однела више стотина невиних цивилних жртава. Ако би се држали праксе коју "стриктно" поштује трибунал у Хагу за бившу Југославију, Петро Порошенко, као главнокомадујући украјинских војних снага, одговоран је за све што украјинска војска ради на терену. Међутим, поред огромне подршке коју добија са Запада, једно је сигурно: Петро Порошенко се сасвим сигурно неће наћи пред неким трибуналом за ратне злочине упркос чињеници да је војска под његовом командом безобзирно гранатирала цивилне објекте без икакве селекције.

Исто, изгледа да важи и за привремене лидере Украјине, који су преузели власт у земљи након свргавања бившег председника Украјине, Виктора Јануковича, а потом повели кампању против федералиста на Истоку земље. Чињеница да међу њима постоји заиста велики број припадника пронацистичких организација Украјине, који су отворено позивали на смрт свих који се противе новом поретку, изгледа да не брине лидере Европе и Америке, који су и сами поднели велике жртве у борби против нацизма. Који су због осуде те исте идеологије и повели Нирнбершки процес новембра 1945. године у којем је суђено истакнутим политичким, војним и економским лидерима нациста.

Када је реч о злочинима снага лојалних Кијеву против цивила, западни лидеру једноставно одбацују такву могућност као фикцију.

Да су жртве у Украјини "далеко важније" од Блиског истока, може се видети и по реакцији након обарању лета МХ17 малезијске авиокомпаније, када је близу 300 људи и чланова посаде, углавном Европљана и Аустралијанаца, изгубило живот. Осуде овог злочине почелу су да долазе са свих страна, понајвише са Запада против проруских снага али и Владимира Путина, као "недвосмисленог заступника" њихових интереса. Ова трагедија потпуно је преусмерила пажњу западних агенција са ИСИЛ-а, Сирије и Ирака, с тим да актуелни копнени рат Израела против Хамаса још увек може да се, колико толико, такмичи са преносима вести о паду лета МХ17. 

Иако се још увек не зна ко је оборио авион, нити је званична истрага започела, поједини западни медији, попут CNN-a, готово у сваком извештавању, "упиру прстом" у проруске снаге. Па се током стандардног извештавања са лица места, наговештава да су ове снаге "масовне убице", да је ово велики међународни злочин и да "злочинци морају бити кажњени". Да ли се то већ припрема Суд? И за кога? Свакако да они који су оборили овај авион морају да буду адекватно кажњени, али овде се опет истиче само једна страна, и то у (грађанском) рату у којем се (што је често и пракса) злочини чине на обе стране. Неко више а неко мање. Ипак, све је извесније да, и у овом случају, жртве једне стране никада неће имати свој дан у судници. 

По свему судећи, међународно право ратовања западног система се драконски разликује од оног које се примењује у незападним држава које се тренутно налазе у конфликтним ситуацијама, што између себе, што у борби против тероризма. На примеру Блиског истока, најбоље је немешати се, а када Ваши на крају победе, нека реше то између себе, али зато када је реч о Украјини, стиче се утисак да је Међународни трибунал могућ али само ако се у њему појаве сви осим "легитимних представника Украјине", барем што се Запада тиче.

Зато се с правом поставља питање: Ко ће на крају осветити невине жртве Блиског Истока и Украјине?