КУДА СА АЛБАНЦИМА: Да ли Немачка плаћа цех признања Косова

У последњих неколико месеци Косово и Метохију је напустило, према неким проценама најмање 50.000 људи, махом Албанаца, а према неким другим проценама та цифра иде и преко 200.000. На десетине хиљада их је стигло до Немачке, а и даље стотине и хиљаде пристижу свакога дана. 

Многи су се пријавили властима тражећи азил, док други покушавају да се сместе код рођака и пријатеља и окушају срећу да нађу посао на црно. 

Оволики прилив мирнодопских "избеглица" из јужне српске покрајине, већ почиње да прави велике проблеме Немачкој, пре свега оне финансијске природе. Албански који надиру са Косова и Метохије однеће велике количине новца немачких пореских обвезника. Азиланте, па макар и лажне, док се то не утврди, треба сместити, дати им храну, одећу, новац. Они други, који се не пријаве за азил, већ долазе да раде на црно - обарају цену рада, и повећавају проценат незапослених у Немачкој и то међу самим немачким држављанима. Тај увећан број незапослених наћи ће се на терету буџета немачке државе. 

Суочени са свим овим проблемима, неки немачки градови, и поједини политичари у тој држави, траже да се Косово прогласи "земљом сигурног порекла". То значи да би азиланте могли да врате на Косово и Метохију по убрзаној процедури. Странка зелених се томе противи, јер сматра да Косово реално то није.

У међувремену, немачки полицајци су послати на границу Мађарске са Србијом да помогну у спречавању илегалних прелазака. Али и поред великог броја ухваћених, преласци се настављају великом жестином.

Немачка је у септембру прошле године прогласила Србију "земљом сигурног порекла", што би значило да су захтеви њених грађана за азил неосновани. А то значи да могу да их врло брзо врате кући. Тиме би и захтеви Албанаца са Косова и Метохије били неосновани јер су они држављани Србије и могли би одмах да буду враћени у Србију. Је ли тако? Па не баш.

Немачка је признала Косово 20. фебруара 2008. године, три дана након што је јужна српска покрајина нелегално прогласила независност. Од тог тренутка, становнике Косова и Метохије Немачка сматра држављанима Косова. То значи, да азиланте из јужне српске покрајине Берлин може да врати на Косово, а не и у преостали део Србије. 

Албанци са КиМ махом немају српска документа, јер су им одавно истекла. Немају српске личне карте и пасоше. Њихова документа су косовска, а та документа признају чак и неке земље које нису признале Косово као државу. Да су Албанци имали српске пасоше, не би морали да прелазе мађарску границу преко шума и канала, већ би ишли на гранични прелаз. Оне Албанце који су легално прешли границу ЕУ са српским пасошем, Немци би могли да врате у Србију. Али таквих је мало.

Са косовским пасошем се може ући на територију ЕУ, али проблем је што се не може изаћи из Србије. Јер Србија тај документ не признаје. Ако немају српски пасош, Албанци једноставно морају да прелазе границу Мађарске илегално да би доспели до Немачке и других земаља ЕУ. Улазак преко Румуније, Бугарске или Хрватске им не би пуно значио, пошто те земље још нису имплементиране у шенгенски уговор, па би морали да пређу, односно заобиђу још једну граничну контролу.

Долазимо до питања реадмисије. Према споразуму о реадмисији са земљама ЕУ, Србија је обавезна да прими назад своје држављане, као и држављане других држава који су се легално затекли на њеној територији, а имају српску визу или дозволу боравка у Србији. Исто тако и лица која су на незаконит начин ушла у ЕУ, а у Србији су била у транзиту. Да ли је ово последње опасност за Београд, овај транзит? Не, није ни то.

Зашто? Па зато што је исти такав споразум Немачка потписала са Косовом, те ако одлучи да врати Албанце, вратиће их на Косово и Метохију, а не у преостали део Србије. Проблем је само у брзини враћања. Када би ти Албанци имали српска документа, у Србију би били враћени брже, јер је Србија "земља сигурног порекла", а на Косово не могу тако брзо, јер Косово није "земља сигурног порекла". 

Берлин се тиме уплео у проблем у чијем је стварању сам учествовао, па и предњачио у многим сегментима. Немачка је признала Косово, и из њеног угла - Косово је држава. Из тога је произашла ова међународно-правна заврзлама.

С тим у вези треба напоменути још један битан детаљ. 

Европска унија, слободно се може рећи са Немачком на челу, тражила је да Албанци са Косова и Метохије имају слободу кретања на територији Србије, чак и са косовским документима. Званични Београд је на то пристао. А то се Европској унији, а пре свега Немачкој, вратило као бумеранг. Албанци су то право искористили и преко територије Србије масовно стигли до Суботице. А онда преко шуме за Мађарску. Даље се зна.