ЛИЦЕМЕРЈЕ: Новинарима плаћено да нападају државу!
Инсистирање да се објаве државни уговори са „Етихадом“, које је протеклих месеци потекло од две невладине организације и створило притисак на Владу да ипак јавно покаже уговор и демантује малициозне текстове који су пласирани у медијима, добило је свој епилог - у питању су БИРН и ЦИНС, невладине организације чији је „истраживачки“ рад финансиран страним капиталом.
Балканска новинарска истраживачка мрежа (БИРН) и Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС) су невладине организације које су за пројекат под називом „Јачање медијских слобода у Србији“ добиле 110.000 евра од страних улагача.
Детаљи њихових договора нису познати, јер ове организације одбијају да покажу исту одговорност и да своје уговоре прикажу јавном мњењу. Иако је реч о невладиним организацијама, а не о јавним институцијама, позивање на исту врсту одговорности је оправдано чињеницом да су ове агенције вршиле притисак на државу да отвори уговор, иако то није нигде у свету пракса и сви државни уговори спадају у домен пословне тајне.
Објављивање уговора са Етихадом, које је испровоцирано неистинитим текстовима о штети која је нанесена грађанима Србије, је отклонило сумње у речи Владе Србије и показало да је тај уговор један од економски најисплативијих решења које је Србија нашла у протеклих 20 година. БИРН и ЦИНС су јасно показале намеру да срозају углед државе и униште цео пословни амбијент. Да би доказала да су текстови о штетности уговора потпуно исфабриковани, Влада Србије је, супротно њиховим очекивањима, ипак објавила уговор са Етихадом и ставила тачку на вишемесечну аферу која је вештачки створена. Самим тим, поставља се питање који је мотив за лажно оптуживање државе?
Одговор на то питање нисмо добили, јер се и БИРН и ЦИНС крију иза политике својих организација да држе у тајности своје пословне договоре.
За разлику од неких ранијих агенција и организација, које су извлачиле новац из домаћих и страних фондова, и нису плаћале дажбине према држави, па су биле брзо санкционисане, данас је нови тренд да се држави уплате добриноси и порези и да се тако успешно годинама провлаче испод радара, неометано функционишући без икаквог знања о мотивима и пореклу финансирања појединих организација.
И БИРН и ЦИНС сматрају да је једино што државу и јавност треба да интересује је измиривање обавеза према Србији, а да уговори који се склапају из страних инвестиционих фондова и непознатих улагача сасвим оправдано спадају у поље тајне пословне политике, чак и када је предмет њиховог рада сама држава. Ове агенције отворено нападају државу тражећи да покаже државне уговоре, а сами не желе да открију своје партнере и позадину својих мотива.
Директорка БИРН Србије Драгана Обрадовић истиче да њихово бављење уговорима са Арапима није политички мотивисано и да су се уговором о Етихаду бавили зато што су пре шест месеци дошли у посед нацрта уговора. Ипак, на питање зашто се на исти начин не баве уговором са Фијатом, одговара да им то није у жижи интересовања. Будући да су оба уговора актуелна и да утичу на садашњу економску ситуацију Србије, врло је дискутабилно због чега је БИРН одлучио да истражује Етихад, али не и Фијат. С обзиром да је уговор са Фијатом склапала бивша власт, страни капитал и детаљи финансирања БИРНА и ЦИНС-а дају простор за многе закључке.
