Ликови жена у Андрићевом делу

Према писању издавача, "кроз суп­тил­ну књи­жев­ну ана­ли­зу Вуч­ко­вић по­сма­тра и об­ја­шња­ва им­пре­сив­ну га­ле­ри­ју жен­ских ли­ко­ва у ро­ма­ни­ма и при­по­вет­ка­ма Ан­дри­ћа.

За­ди­вљу­је број­ност, ра­зно­ли­кост и ле­по­та же­на чи­је жи­вот­не сно­ве, иде­а­ле и суд­би­не Ан­дрић опи­су­је".

Вуч­ко­вић за­па­жа, констатује издавач, "да је жен­ске ли­ко­ве Ан­дрић ва­јао са на­гла­ше­ним сим­па­ти­ја­ма, да их је кре­и­рао пре­ма тра­ди­ци­о­нал­ном по­и­ма­њу же­не, по ко­ме је она пре­по­зна­тљи­ва по сво­јим емо­тив­ним и фи­зич­ким свој­стви­ма. Сла­ве­ћи жен­ску те­ле­сну ле­по­ту и емо­тив­ну не­по­сред­ност, Ан­дрић ис­ти­че по­зи­тив­не осо­би­не ко­ји­ма же­не над­ма­шу­ју му­шкар­це, као што су до­бро­та, то­ле­ран­ци­ја, ху­ма­ност, ода­ност по­ро­ди­ци и дру­штву".

Цитирајући аутора студије издавач преноси да је "Ан­дрић у сво­јим де­ли­ма на­сто­јао дати објек­тив­ну сли­ку жен­ског све­та, а зна­тан број ње­го­вих де­ла не­за­ми­слив је без уче­шћа жен­ских лич­но­сти као не­из­бе­жних парт­не­ра му­шкар­ци­ма. Же­не су че­сто ак­те­ри рад­ње без чи­јег уче­шћа би био не­мо­гућ за­плет у не­ком де­лу".

"Број­ни и чу­де­сни жен­ски ли­ко­ви од ко­јих се сва­ки до­жи­вља­ва као спе­ци­фич­на и сна­жна ин­ди­ви­ду­ал­ност и сва­ки за се­бе ре­пре­зен­ту­је од­ре­ђе­ну људ­ску дра­му, по­ка­зу­ју до ко­је ме­ре је ми­сао о жен­ској ле­по­ти утка­на у са­ме осно­ве Ан­дри­ће­вог мо­ну­мен­тал­ног де­ла, у коме гле­да же­ну као оли­че­ње ле­по­те" за­кљу­чу­је проф Вуч­ко­вић, председник Андрићеве задужбине.