ЉАЈИЋ О ЗАКОНУ О ИНФОРМАЦИОНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ: Циљ повећање заштите и безбедности, али и свести
Кључни разлог за доношење овог закона је чињеница да се појављују велики изазови на пољу информационе безбедности.
Циљ предложеног закона о информационој безбедности је да се повећа ниво заштите и безбедности у информационо-комуникационим системима у земљи, и подизање свести институција, органа и грађана о опасностима у тој области, изјавио је потпредседник Владе Расим Љајић.
Представљајући посланицима тај законски предлог, Љајић је у скупштини рекао да Србија није поштеђена од сајбер напада и високотехнолошког криминала, због чега је потребно донети кровни закон који ће ићи у корак са трендовима у заштити од тих појава.
У последње две године 1.645 напада
Према Љајићевим речима, у 2013. години у Србији је било 865 регистрованих кривичних дела високоогранизованог криминала, а 2014. - 780 напада. Предложени закон, рекао је он, треба да омогући дефинисање мера заштите, да се установи одговорност правних лица која управљају тим системима и који су органи који су надлежни за спровођење мера.
Подсећајући да је пре две године долазило до "напада" на сајтове СПЦ, Агенције за приватизацију и других органа, Љајић је рекао да се Србија суочава са готово истим изазовима који су присутни у свету.
- Кључни разлог за доношење овог закона је чињеница да се појављују велики изазови на пољу информационе безбедности и да сваким даном постајемо свесни рањивости наших уређаја и да то постаје глобални проблем. Многобројни су сајбер напади, преко 1.000 америчких компанија је у последње две године пријавило инциденте и нападе хакера - рекао је Љајић, који је министар трговине, туризма и телекомуникација.
Прописана је читава лепеза институција на које се односе одредбе, а обавеза ће им бити да донесу акт о безбедности, којим се одређују јасне мере заштите свих тих система, објаснио је Љајић.
Закон о оглашавању
Посланицима је представио и предложени закон о оглашавању, наводећи да је важећи закон донет пре 10 година и да су многе његове одредбе превазиђене услед развоја технологија.
Циљ закона, према његовим речима, јесте заштита потрошача, али и да се обезбеди фер и поштена тржишна утакмица и спречавање нелојалне конкуренције.
Новине закона
Новина је и оглашавање на отвореном простору, па се прецизније дефинише да се ради о искључивој надлежности локалних самоуправа, дефинише се и интернет оглашавање, а по први пут се регулише оглашавање игара на срећу, које је ограничено на период од 21 сат до шест ујутру.
Једна од новина у предложеном закону тиче се оглашавања алкохолних пића, па ће она која имају до 20 одсто алкохола моћи да се рекламирају од 18 сати до шест ујутру, а она са више од 20 одсто алкохола од 23 до шест сати ујутру.
По први пут ће бити омогућено рекламирање алкохолних пића и у штампаним медијима, са изузетком часописа и магазина намењених деци и малолетницима, а предложеним законом је забрањено обмањујуће оглашавање, које доводи у заблуду купце.
