МЕМОАРИ ИЗ ЛАТАКИЈЕ: Што Југословен изгради, то џихадиста не може да сруши! (ФОТО)

Ових дана често се појављују репортаже снимљене малим новинарским беспилотним летелицама изнад сиријских градова. Сцене нам откривају уистину крајње апокалиптичне сцене уништења.

Према појединим извештајима, у сиријском рату је погинуло скоро 300.000 људи. Поврх тога, оно што сиријски рат чини изузетно бруталним је и чињеница да су уплетени скоро свих домаћи, регионални и међународни актери.

Но, уз сав тај хаос који је захватио целу Сирију - од централних великих градова до јужних делова на граници с Јорданом, преко пустиња на истоку, курдског севера и планина на западу - остала је једна једина велика оаза мира - та оаза мира је западни обални град Латакија.

РАТНО ЖАРИШТЕ: Ево какав је најновији однос зараћених снага у Сирији (МАПА)

Како је рат мимоишао Латакију?

Свакако, низ срећних околности, али главне разлози су њен географски положај и чињеница да је војска успела да зауставити терористе и милитанте пре него су се исти пробили до града. Наравно, чињеница да у граду никада није ни  постојала адекватна пета колона свакако је допринело томе да се у Латакији данас живот одвија у једном готово паралелном свету.

Надајмо се да се Исламска држава и други терористи никада неће докопати Латакије, јер то не само да би била трагедија за народ који тамо живи већ и за историју која је у овом граду такође жива. Наиме, римски споменици као што је "славолук победе" и бројни други, још увек стоје, тек мањи број их је током векова уништен, већином потресима.

На простору града налазе се фабрике, фудбалски стадиони, факултети  и музеји... Што се транспорта тиче, ту је жељезнички и аутобуски саобраћај; аеродром Басел ал-Асад налази се на око 20-ак километара јужно од града. Но, нас ипак понајвише занима градска лука, јер су је 50-их година изградили југословенски радници.

Југославенски радници граде луку Латакија

Грађевинско подузеће "Помград" из Сплита је на међународном конкурсу добило изградњу луке у Латакији. То је био први излазак домаћих грађевинара на инострана градилишта након Другога светског рата, и прво градилиште једног подузећа из ондашње Југославије. Ваља споменути и то да је Латакија у то време била једна од већих средоземних лука.

Како се у свом тексту за лист "Грађевинар" присећа инжењер Иван Целмић, одмах након потписивања уговора почело је формирање градилишта и ангажирање одговарајућих стручњака за тај посао. Пројектом је предвиђено да у луци истовремено уз обалу може бити 4 до 6 бродова и још 5 на сидришту. Предвиђена дубина мора уз обалу била је 9 м. У уговору се "Помград" обвезао до краја 1956. довршити луку.

ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ: Сиријска влада тражи забрану учешћа две терористичке групе у преговорима

У почетку је рад био тежак у сваком погледу. Споразумевање је било отежано јер арапски није знао нико, а службено се комуницирало на француском језику, којег су знала тек неколицина радника.

Искуства с иностраних градилишта није тада још нитко имао (посао је домаћа фирма добила захваљујући добро обављеном послу на обнови разрушене југословенске инфраструктуре након рата), а нису били познати ни поступци и обичаји службених сиријских органа.

Проблеми су се гомилали. Монтажне кућице за раднике - наручене из Југославије - чекале су данима на царини јер су очито сиријски службеници очекивали да ће добити мито. Тек када су схватили да од тога неће бити ништа пустили су да испорука прође, а југословенски радници су до онда спавали на отвореном, на киши и невремену.

Током 1953. довршен је већи део припремних радова и успостављена је стабилна организација рада на два главна градилишта – луци и каменолому.

УБЕДИО ИХ ДА ОСТАНУ? Изасланик УН "оптимиста" после састанка са сиријском опозицијом

Уз мање и веће потешкоће сви радови су ипак довршени у року, до 1957. године. Посао је изведен квалитетно, а донео је и велику економску добит сплитској компанији. 

Солидно изведени радови били су потврђени чињеницом да је сиријска влада без конкурса поверила "Помграду" градњу оближње ратне луке у Минет ел Беиди. Потом је 1958. "Помград" градио луку Асаб у Етиопији, по величини сличној оној у Латакији. Сиријска је влада 1959. истом извођачу поверила и градњу луке Ţарţус, коју данас користе Руси (рок довршетка 1964.), а потом је "Помград" градио луку Такоради у Гани.