МУКЕ ТЕКСТИЛАЦА У ТУРСКОЈ - модни гиганти не играју фер

Турска је највећи европских произвођач одевних предмета и четврти на свету. Али радни услови и плате у турској текстилној бранши су све само не на "високом нивоу".

Према најновијој студији невладине организације "Цлеан Clothes Цампаигн" новац који познате светске марке исплаћују текстилним радницима у Турској, једва да омогућавају преживљавање. Званична минимална месечна плата у Турској износи 441 евро.

''Плате у турској текстилној индустрији нису довољне како би покриле основне животне трошкове. Послодавци се не држе ни минималца'', прича Хасан Арслан из турског синдиката ДИСК.

Томе се може придодати и чињеница да је више од 40 одсто запослених у текстилној индустрији, како тврди Арслан, "незавнично запослено", што значи да послодавац не мора да поштује Закон о прописаном минималцу, а није обвезан ни да уплаћује доприносе.

Међутим, Сенол Санкаја, директор предузећа "Јесим Textile" негира Арсланове наводе. “Наша фирма исплаћа 35 одсто веће плате од законом прописане минималне зарде, а уз то се води рачуна и о здрављу радника", каже директор фирме, која поред осталог шије одећу за брендове попут: Нике, Хуго Boss, Зара.

Синдикалац Арслан не пориче Санкајине наводе него се позива на статистике. “Турска је на листи броја несрећа на радном месту у Европи апсолутни број један и трећа је у свету. Према законима радна седмица траје 45 сати. Али у радници у просеку раде 67 сати недељно. При томе прековремени рад се по правилу не плаћа”, наводи Арслан.

Послодавцима ни организовање радника у синдикате очигледно није по вољи. Немачки модни концерн Хуго Boss се тако 2011. нашао на удару критика, јер је, како тврди синдикат текстилаца ТЕКСИФ, отпустио 74 радника који су хтели да се прикључе синдикату. ТЕКСИФ је у више наврата критиковао услове рада у једној Босовој фабрици текстила у Измиру, називајући их “убитачним”.

Али услови рада су и даље катастрофални. ''У Босовој фабрици радници се цеде попут лимуна, на крају бивају отпуштени и запосле се нове'' каже Оер Sejfettin из ТЕКСИФ-а. Ипак, предузетник Сенол Санкаја о фирми Boss говори само најбоље. ''Они су мало скупљи али то иде у корист радника'', каже он.

Синдикалисти попут Арслана осим послодаваца окривљују и турску владу која, према његовим речима, не чини довољно, како би заштитила оне који желе да се удруже у синдикате. Резултат тога је да је у Турској само 7 одсто радника учлањено у неко синдикално удрежење.