На данашњи дан умрла је "српска Јованка Орлеанка"

Милунка Савић је жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је девет пута, а неправедно је дуго била у забораву. О њој ни један историчар није написао биографију, нема је у музејима, а ретко се помиње и у уџбеницима историје. Французи су је због изузетне храбрости прозвали српском Јованком Орлеанком.

Милунка Савић је рођена 1890. године у селу Копривница код Јошаничке бање као најстарије дете (имала је млађег брата и сестру). Иако је израсла у лепу и стаситу девојку, Милунка се разликовала од својих вршњакиња тиме што је удаја уопште није занимала. 

Године 1912. расписана је општа мобилизација, а Милунка је одлучила да се пријави. Знајући да као жена неће моћи да уђе у војне кругове она је одлучила да се преруши у мушкарца. Регистровала се као Милун Савић.

Савић је своје војне вештине доказала већ у Балканским ратовима (1912-1913) где се годину дана борила као мушкарац. Рањена је у Брегалничкој бици и пребачена у болницу. Тек тада јој је откривен пол.

Милунка није одустала од свог ратничког духа. Пред избијање Првог светског рата, пријавила се као добровољац и примљена је у "Гвоздени пук" најелитнију јединицу Другог пука српске војске "Књаз Михаило". Њено херојство прослављено је нарочито у Колубарској бици, где се истакнула као изузетан бомбаш. Записи кажу да је она сама излазила из ровова, ишла на осматрачницу одакле је посматрала непријатеље и на њих бацала бомбе. После ове битке добила је престижно одликовање Карађорђеву звезду са мачевима.

У јесен 1915. тешко је повређена у главу и тако рањена се повлачила преко Албаније. По опоравку, храбра Милунка се одмах вратила на Солунски фронт где је учествовала у биткама које су вођене на лето и јесен 1916. године. У том периоду вођена је и битка на Кајмакчалану где се Милунка додатно прославила заробивши сама 23 буграска војника.

После тога добила је нова одликовања, између осталих два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Милунка је једина жена на свету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.

После рата Милунка се удала за осам година млађег Вељка Глигоровића и родила ћерку Милену. Вељка је упознала у Босни и Херцеговини, тачније Мостару, где је после рата радила као куварица болничарка и контролор у фабрици војних униформи. Усвојили су још три ћерке, а брак им се распао пошто је Вељко добио посао у Бањалуци и почео запостављати породицу.

После тога Милунка се у потрази за бољим животом преселила у Београд. Послератне године нису јој биле лаке. Иако је по природи била бистра и напредна, она није била школована и због тога није лако налазила послове. Иако је слављена свуда широм Европе, у Србији су заборавили на њу. Држава јој се одужила тек 1972. године у виду једнособног стана на Вождовцу, на четвртом спрату у згради без лифта.

Велика жена, човек и ратница Милунка Савић је била велики хуманитарац и до краја свог живота othranila је и ишколовала преко 30 деце. Пензију је стекла радећи, иако је добила понуду да се пресели у Француску и тамо добије француску војну пензију. Умрла је 5. октобра 1973. године. Иако је у медијима најављивано да ће бити сахрањена у Алеји великана, то се није десило. Сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.