Најважнији светски догађаји који су обележили 2014. годину (Први део)
Протекла 2014. година у историји планете биће запамћена као година криза, грађанских ратова и новог успона исламског екстремизма. Поред тога, година је видела велики повратак хладноратовске реторике, која прети да поново одведе свет ка новој поларизацији Истока и Запада, које ће се увелико пренети и у Новој 2015. години.
Украјина
Једно од најважнијих међународних проблема 2014. године постало је избијање кризе у Украјини, након свргавања легитимно изабраног председника Украјине Виктора Јануковића. Опозиција и групе екстремних националиста из Украјине су крајем новембра 2013. године након одбијања председникаВиктора Јануковича да потпише ССП са ЕУ отпочеле масовне протесте на Тргу Мајдан, по коме је покрет добио назив Евромајдан покрет.
Иако је до почетка 2014. године дошло до спуштања политичких тензија, након владине одлуке да забрани протесете средином јануара, опозиционе и ултрадесничарске групе подижу оружани устанак против владе и председника Јануковича. Крајем јануара опозиционе снаге под вођством парламентарних прозападних странака "Отаџбина" и УДАР, уз подршку ултрадесничарских организација су почеле насилно да заузимају просторије локалних влада широм Украјине.
Када је опозиција 18. фебруара прихватила нови Јануковичев позив на дијалог посредством ЕУ и Русије, снаге Десног сектора кренуле су на државне институције и започеле жесток тродневни крвави обрачун са полицијом који је довео до револуције уз велике жртве на обе стране и самим тим Јануковичевог свргавања четири дана касније.
По презимању власти ослободили су украјинску опозициону лидерку Јулију Тимошенко из затвора која је била осуђена на седам година затвора због корупције, расписали ванредне председничке изборе за 25. мај и укинули закон о регионалном статусу руског језика.
Пошто су имали само подршку у западној половини земље, на истоку и југу, а нарочито на полуострву Крим је дошло до великог отпора новим властима због чега је општи распад земље могао да почне.
Крим
Догађаји у Кијеву убрзо су довели до отцепљења Кримског полуострва од Украјине и његовог приступања Русији, а у источним и јужним областима до проглашења бројних аутономних република које одбијају да признају власт у Кијеву.
Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања легитимних украјинских власти, кримски парламент је за 30. март 2014. расписао референдум о будућем статусу Крима.
Посланици су изгласали да се распусти тренутна регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим остане аутономна република у Украјини или да буде независна држава или део Русије. Већина становника на Крима (95,5 одсто) гласало је за независности враћање Русији.
Грађански рат у Украјини
Нове власти у Кијеву су почетком априла, после отворене побуне у југоисточним областима Украјине од стране проруских активиста (сличним методама попут оних на Западу земље у јануару и фебруару) одлучиле да побуну угуше силом и војним средствима што је довело до грађанског рата.
Сукоб је формално започео 7. априла када је привремени председник Турчинов објавио покретање "антитерористичке операције" са циљем да се на истоку Украјине успостави "уставни поредак". То је за последицу имало низ оружаних инцидената који су релативно брзо ескалирали у оружане сукобе ширих размера, при чему је украјинска влада почела против побуњеника да користи оклопне јединице, тешку артиљерију и ратно ваздухопловство.
Западне санкције Русији
Након кримска кризе и оружане ескалације која је довела до рата у источној Украјини, одређен број држава и влада је увело санкције против појединаца и подузећа Русије и Крима.
Прва рунда сакција уведена је 17. марта. Међу првим државама које су увеле санкције Русији и Криму налазе се: САД, ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка, Црне Горе, Албанија, Швајцарска, Молдавија, Исланд, Нови Зеланд и Аустралија, као и сама Украјина. Русија је узвратила забраном увоза хране из тих држава и организација. Рат санкцијама се наставио током целе године, све више подсећајући на околности које су владале током последњег Хладног рата између западног демократског и источног комунистичког блока.
Боко Харам
Исламистичка организација Боко Харам ("Западно образовање је грешно") отела је 14. априла преко 200 девојчица из једне школе у граду Чибок.
Отимца је имала велики међународни одјек, тако да су многе државе и међународне организације понудиле помоћ Нигерији у проналажењу отетих девојчица. САД, Велика Британија и Француска су упутиле у Нигерију своје специјалне тимове ради проналажења девојчица, док је Кина обећала да ће Нигерији дати "сваку корисну информацију коју добије путем својих сателита и обавештајних служби".
У многим светским метрополома организовани су велики протести против исламиста, који су носили твитер ознаку #BringOurGirlsBack, што је и назив акције на друштвеним мрежама.
Више од 20 девојака је успело да побегне, али великим броју девојчица се још увек губи сваки траг.
Јужна Кореја
Велика поморска несрећа догодила се 16. априла 2014. година када је јужнокорејски трајект на којем је било 476 људи, углавном ученика средње школе, потонуо. Спашено је само 172 особе, од којих је 13 чланова посаде.
Снимак на коме се види како чланови посаде напуштају трајект после давања инструкција путницима, махом тинејџера, да остану у својим кабинама изазвао је бес јужнокорејске јавности, која је захтевала најстроже казне. Због немара, капетан трајкта и остали чланови посаде који су побегли проглашени су кривим и добили вишегодишње затворске казне.
Доњецк-Луганск
На основу резултата референдума о независности, одржаног 11. маја, Доњецка и Луганска Народна Република 12. маја проглашавају независност од Украјине.
За независност Луганска је гласало 92.6 одсто бирача, док је за незвисност Доњецка гласало 89.7 одсто бирача.
Украјина
Украјински олигарх Петро Порошенко (48) победио је у првом кругу председничких избора, освојивши више од половине гласова већ у првом кругу избора одржаних 25. маја.
Он је најавио да ће његов први приоритет бити одлазак на исток земље како би се окончао "рат и хаос".
Успон Исламске државе Ирака и Леванта
Џихадистичка група Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), отпадница Ал Каиде и једна од многих опозиционих група које су се бориле у Сирији против секуларног режима Башара ал Асада, појавила се у светској јавност када је успешно пренела своју борбу за стварање исламског калифата из Сирије у Ирак.
ОдлучујућИ моменат догодио се 5. јуна 2014. године када је ИСИЛ предузео велику офанзиву у Ираку која је довела до освајања кључних градова на северу Ирака - Мосула и Тикрита, али бројних стратешки важних градова у северном и централном делу Ирака.
Офанзива је била толико успешна да је велики број исламиста широм региона и света пожурило да се придружи војсци Калифата, које је убрзо остбарила сличан успех и у Сирији, освајајући велике територије на северу те земље, избивши на границе НАТО савеза.
Због великих успеха током офанзиве и немогућности регуларних снага у Ираку и Сирији да зауставе продор његових снага, лидер ИСИЛ-а Абу Бакр ал Багдади проглашава Калифат и мења име групе у Исламска држава (ИС).
Погледајте још:
