НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА СПАСОВДАН: Данас се прескачу бријање и поподневна дремка
Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник који се слави 40. дан након Васкрса. Назив Спасовдан потиче од ширења Јеванђеља преко Христових ученика, који су спасавали људство у вери.
По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: – Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.
У предхришћанско време славио се као празник ратара и сточара, а као божанство имало је улогу заштите и спасења. Насупрот богу громовнику Перуну, божанство Спас је спасавало усеве од града и невремена, и то уз помоћ житног класа у руци.
На Спасовдан су се приређивале гозбе, није се умивало, одмарало...
Спасовдан се слави и као крсна слава, где се као жртва свецу клало јагње. На тај празник стављале су се лескове гране на куће и њиве, ради заштите од невремена. Тог дана се није умивало, мушкарци се нису бријали... Није се спавало преко дана, да људи не би првише дремали преко целе године.
Обавеза је била да се оде у цркву на верски обред, након чега су се гости звали у посету, на богат ручак и послужење. Често се само славље одвијало испред цркве, где су људи уживали у храни, пићу и куповини ситница на вашарима.
Београд слави Спасовдан као крсну славу још од 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио престоницом. Као градска слава Београда је обновљена 1993., када је након 46 година литија опет прошла београдским улицама. Литија има устаљену трасу, која обично почиње и завршава се у порти Вазнесењске цркве.
Обичај је да литургија почне у Вазнесењској цркви у 9х, а да литија отпочне градским улицама око 11.30. Заустављања су код Теразијске чесме и Саборне цркве, након чега се у Вазнесењској цркви држи помен цивилима страдалим током бомбардовања Београда 6.априла 1941. године.
