НЕМЦИ КОНАЧНО ПРИЗНАЛИ: Нови светски поредак се ствара са Русијом

Русија се вратила на светску политичку сцену, с обзиром да је била врло активна приликом договарања обуставе ватре у Украјини, а ангажовала се и у Сирији, што је прва војна интервенција Москве од 1989, оцењује у анализи Дојче веле (ДВ).

Не дешава се често да руски председник хвали САД, а 17. децембар 2015. био је такав дан - Владимир Путин показао је да је и сам изненађен тиме што се кључни аспекти руског и америчког плана за Сирију поклапају.

Дојче веле подсећа да је Путин на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви рекао да ће Русија подржати најновију иницијативу Вашингтона о смиривању сиријског сукоба. Два дана пре тога је амерички министар спољних послова Џон Кери посетио Москву и пре састанка са Путином демонстративно прошетао Арбатом, једним од омиљених московских шеталишта, и куповао сувенире.

То су биле слике симболичке снаге, какве нисмо видели годинама, сматра ДВ.

Реномирани московски лист "Новаја газета" написао је да је могуће велико побољшање односа између Русије и САД, односа који су захладили због украјинске кризе. При томе је главно питање могу ли две земље да се сложе око питања даље судбине сиријског председника Башара ал Асада. САД траже његову оставку, а Русија га и војно подржава.

- Путин је поново победио Обаму - сматра московски публициста Константин Егерт у анализи за ДВ. Својим ангажовањем у Сирији, којим је изненадио Запад, Путину је успелу оно што је желео од самог почетка - да "присили САД да са њим разговарају као са неким ко је равноправан".

Шеф Кремља, каже Егерт, створио је план у коме су сукоб у Украјини и питање Крима припојеног Русији доспели у други план.

Од краја септембра, Русија учествује и у догађајима на међународном ратишу у Сирији, на коме је до сада главну реч водила међународна коалиција са САД на челу. Стационирањем својих борбених авиона у Сирији, Москва се вратила на светску војну позорницу, јер то је прва таква акција од повлачења совјетске војске из Авганистана 1989.

Русија каже да њена авијација помаже сиријским снагама у борби против терориста организације Исламска држава (ИС). САД тврде да руске бомбе погађају углавном борце сиријске опозиције. Вашингтон је сматрао да Русија компликује ситуацију.

Ситуација је постала још запетљанија када је 24. новембра Турска оборила руски бомбардер типа Су-24 на граници са Сиријом. Анкара је тврдила да је руски авион повредио ваздушни простор Турске. Био је то први пут у последњих неколико деценија да једна држава НАТО обара руски војни авион. Москва је реаговала оштрим економским санкцијама против Турске и појачавањем свог војног присуства у Сирији, подсећа ДВ.

Дмитриј Тренин, шеф московског центра Карнеги, сматра да Русија тиме жели да "спречи војни пораз Асада и пад Дамаска у руке ИС", додајући да су перспективе рата ипак нејасне. Ипак. руски стручњак види Сирију у ширем контексту Путинових планова.

- То је, попут Украјине, корак усмерен против постојећег светског поретка, у коме питања рата и мира решавају САД и њихови савезници - каже Тренин и ddaje да је "Путин то прекинуо".

Сабине Фишер из берлинске Фондације за науку и политику говори о једном другом аспекту - један од циљева Москве у Сирији је, по њеним речима, да прекине своју изолацију насталу због припајања Крима Русији и сукоба у источној Украјини, али, успеха којима се Москва надала, према њеном мишљењу, нема.

Велика алијанса против међународног терора, коју је Путин тражио у свом говору у Уједињеним нацијама у септембру, није настала, подсећа она. Фишерова сумња да ће се то десити и у будућности, јер "су циљеви и методе разних актера веома различити".