Немачки медији: Вулф на челу лобистичке агенције ЕМА

ЕМА, за коју се каже да је непозната лобистичка група, види себе као "посредника између култура", заступа тесну привредну сарадњу средоземног и блискоисточног региона и саветује оне који у том региону желе да послују. Јордански принц Хасан је почасни председник ЕМА, а Вулф би на челу тог савеза требало да заменик досадашњег председавајућег Аделхајд Саилер-Шустера.

У току свог мандата, Вулф је више пута посетио блискоистични регион и, као шеф немачке државе, залагао се за интеграцију муслимана и рекао да ислам припада и Немачкој. Од 13. јуна ове године Вулф је слободан човек јер је тог дана државно тужилаштво Хановера одустало од захтева за ревизијом пресуде Vullfu, донете крајем фебруара пред Земаљским судом, према којој је он ослобођен оптужби за корупцију и подмићивање.

Вулф је био први савезни председник у немачкој историји који је морао да одговара пред судом. Када је реч о оптужници коју је Вулф увек оспоравао, њега су теретили да је, као председник владе Доње Саксоније, од филмског менаџера Дејвида Гроеневолда поткупљен са око 750 евра - при том се радило о учешћу овог филмског менаџера у трошковима смештаја и чувања деце и заједничке вечере са Вулфовим, на Октоберфесту 2008. године.

За узврат се Вулф, као шеф покрајинске владе, како се теретио, ангажовао за одређене fillmske пројекте овог менаџера. Вулфов суноврат почео је 2011. године, а окончан у фебруару годину дана касније, када је поднео оставку на место председника државе и тиме канцелара Ангелу Меркел, по други пут, после оставке Хорста Келера, оставио без шефа државе, што се у историји Немачке још није догодило.

Вулф се налазио под оптужбама због нејасних финансијких односа са богатим бизнисменима, спорног, узетог, а прећутаног полумилионског кредита за куповину куће и другим оптужбама, које се, углавном, односе на период док је био шеф владе Доње Саксоније. На функцији председника државе Вулф је био од 2010. године, а моћна немачка штампа је годину дана касније сазнала за његов спорни кредит, односно, да је у једном одговору посланицима у Доњој Саксонији прећутао свој полумилионски кредит.

Од тада су почеле његове муке, уз тешке нападе опозиције, неспретна објашњења и извињења које је давао, помало блед у лицу, уз признања да јесте правио грешке, али да је увек био поштен... Вулф, верни католик, отац двоје деце, оптужен је да је политику користио за стицање пара, да је имао нејасан односа према парама и богатим пријатељима који су, изгледа, уместо њега знали да "извуку" своје "платинасте" кредитне картице, морао је због тога, али и скупих одмора у њиховим вилама и кредита, позајмљених управо од њих, да поднесе оставку.

Некада омиљен, затим оптужен, а сада ослобођен и у међувремену разведен од некадашње прве даме Немачке Бетине Вулф, Вулф је изазвао недавно медијску пажњу када је представио своју књигу у којој је тврдио да је његова ставка била погрешан корак и да би он и данас могао бити председник. Вулф у својој књизи пише о томе како је афера инсценирана, шта се догађало иза кулиса, како се он осећао и о томе да немачки медији ни једног немачког политичара на тај начин нису прогонили.