Обрезивање смањује ризик од заразе ХИВ-ом

Иако се обрезивање најчешће ради када је мушко дете још увек беба, стручњаци га препоручују и одраслим необрезаним мушкарцима.

Резултати великог истраживања, недавно објављеног у часопису БЈУИ (водећи британски лист уролога) показали су да обрезивање има одбрамбени ефекат против рата простате, поготово међу тамнопутим мушкарцима који су високоризична група.

Истраживање је, такође, показало да је код мушкараца који су обрезани старији, у узрасту од 35 и више година, ризик од појаве рака простате пао за чак 45 одсто.

Иначе, три различита истраживања су доказала да обрезивање игра заштитну улогу и код заразе ХИВ-ом, а истраживања спроведена у Кенији, Јужноафричкој Републици и Уганди показала су да обрезивање смањује могућност инфекције ХИВ-ом за чак 60 одсто.

Неколико истраживања је открило да необрезани дечаци имају много веће шансе да добију инфекцију уринарног тракта у односу на необрезане.

Према истраживању које је 2012. године објавио Канадски здравствени лист, ризик од инфекција код необрезаних дечака је смањен за 88 одсто.

Према подацима Светске здравствене организације (WHO) из 2007. године, око 30 одсто мушкараца у свету је обрезано.

У Србији се обрезивање углавном врши на верској основи и када дете има фимозу - сужење коже полног органа, због чега дете не може адекватно да мокри или може имати проблем са ерекцијом, када се јавља бол, а може постојати и као естетски проблем.

Када је реч о обрезивању, Србија се придржава европских ставова да је та интервенција нужна само ако је медицински оправдана, иако у неким културама и религијама постоји оно што се зове ритуално обрезивање.