ДОНАТОР СПЕРМЕ: Закон ми не дозвољава да признам своје дете
Аустралијанка је 2007. године захваљујући донацији из банке сперме остала у другом стању и родила девојчицу. Годину дана након тога, она среће донатора, односно, биолошког оца своје кћерке и заљубљује се у њега. Штавише, добили су још једно дете. Проблем настаје по питању очинства прве девојчице.
Пар сада наилази на бројне препреке. Од њихове две кћерке млађа Ела у крштеници има наведено Џорџово име, као име оца, али Клер, старија, је законски без оца. Како мајка Кери, наводи, тренутно једино могуће решење је усвајање, али то ће моћи да остваре тек када буду почели званично да живе заједно.
Дакле, од две своје биолошке кћерке, Џорџ нема право да једну законски призна зато што је није зачео природним путем, па му на путу стоје бројне, крајње нејасне, законске препреке.
Како се показало, тадашње законске одредбе нису биле сасвим јасне. Како је пре две године на сајту dw.de наведено о изменама у закону о донирању сперме, тек тада је у Хаму покренуто питање да ли је исправно донаторе оставити анонимним. Дакле, банке сперме генерално нису практиковале да доводе у везу донаторе са децом.
Евентуални проблем је што је тек од 2007, када је Кери и затруднела, почело да се практикује да се подаци о донаторима чувају у архиви болнице још 30 година. Питање је да ли је та одредба ступила на снагу када је Џорџ био донатор. Наиме, постоји могућност да Џорџ није био наведен у регистру донатора, што, уз нејасне законске одредбе за овакав случај, може да буде узрок компликоване ситуације.
С друге стране, Кери наводи да је она сама изабрала Џорџа зато што је изјавио да би он био вољан да касније посећује дете, што се и догодило када је Клер имала шест месеци. Ова информација чини ситуацију још специфичнијом, јер изгледа да је од самог почетка идентитет оца био познат, судећи према Кериним речима.
Будући да нису наишли на закон који би директно одговорио на њихов случај, овај пар је одлучио да јавно изнесе своју ситуацију у нади да ће успети да утичу на, очигледно, неопходне промене.
- Било нам је тешко да говоримо о свом проблему, али желимо да наша прича послужи и другима. Докле год људи нису спремни да говоре о овим стварима, промене се неће десити - закључује Кери.
Прочитајте и
