ПКС предлаже мере за унапређење слободних зона
БЕОГРАД - Групација слободних зона Удружења за трговину Привредне коморе Србије (ПКС) предложиће у 2015. институцијама и надлежним министарствима низ нових мера за унапређење пословања у слободним зонама, како би те локације биле још атрактивније за улагања.
Групације за слободне зоне ПКС предложиће подстицаје за унапређење рада слободних зона Србије, а који се односе на државне мере, као што су предлози за потпуно ослобађање од плаћања пореза на добит предузећа (порез на добит предузећа, 0 одсто).
Мере се односе и на поједностављење царинског поступка у слободним зонама, финансирање изградње објеката у државном власништву који ће служити за инкубацију производних "браунфилд"инвестиција корисника слободних зона, објављено је на сајту ПКС.
Међу предлозима су и израда Мастер плана и Стратегије развоја слободних зона, за период 2015-2026. године, као и продужење важења свих мера, а посебно пореских олакшица и по уласку Србије у ЕУ. Значајну улогу у даљем развоју слободних зона, такође, имају локалне самоуправе које треба да дефинишу подстицаје - ослобођења од плаћања дела пореза на зараде за сва нова радна места, као и од градских и општинских такси и пореза за изградњу и експлоатацију производних објеката намењених производним активностима у слободним зонама, истичу у поменутој групацији.
У ПКС подсећају да су готово све велике инвестиције у Србији лоциране управо у слободним зонама, а према подацима Управе за слободне зоне, улагања су од 2006. до 2013. достигла безмало 1,5 милијарду евра. Највише инвестиција је у аутомобилску индустрију, али не заостају ни други сектори привреде. У наредном периоду очекује се раст улагања, као и да Србија до 2020. буде покривена мрежом слободних зона које једноставним царинским процедурама и пословањем без плаћања царина, привлаче инвеститоре из целог света и представљају индустријски „ХУБ“ у Југоисточној Европи.
Слободне зоне нуде пословање под посебним погодностима, штите домаће тржиште и користе домаће ресурсе, а стимулишу извозно оријентисану производњу.
У Србији је тренутно активно 12 слободних зона - Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, "ФАС слободна зона”-Крагујевац, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, Свилајнац, Апатин и Врање. У 2015. најављено је отварање Слободне зоне у Обреновцу на локацији Прва искра Барич, као и у Панчеву и Руми.
Слободне зоне "Пирот“ и „Зрењанин“ на листи су 50 најуспешнијих зона у свету. Према подацима магазина Фајненшел тајмс (Финациал Тимес) Слободна зона „Зрењанин“ награђена је у категорији подстицаја које нуди инвеститорима, а Слободна зона „Пирот“ за стимулацију за реинвестирање. У 12 слободних зона у Србији 2013. остварен је промет вредан око пет милијарди евра, производња је достигла 2,4 милијарде евра, а извоз петину укупног експорта земље. У слободним зонама у 2013. радило је 226 компанија и уложено је 200 милиона евра. Значајан је и податак да су у 2013. слободне зоне оствариле раст обима производње за рекордних 170,23 одсто у односу на 2012. годину. Подаци о пословању у Слободним зонама у 2014. биће доступни крајем марта 2015.
