Упознајте румунског Брус Лија: Вођу, оца и заштитника ЉУДИ ИЗ ТУНЕЛА (ФОТО/ВИДЕО 18+)
Више стотина људи пронашло је свој дом у подземним тунелима испод улица Букурешта.Скоро трећину тог броја чине деца. Неки од њих живе ту још од најранијег детињства, родитеље никада нису упознали а једина породица коју имају су људи који насељавају подземне канале изграђене за време Чаушескуа у оквиру система за централно грејање румунске престонице.
Читава једна генерација деце је одрасла на овом месту. Први "људи из тунела" почели су да се насељавају 1989. године убрзо после свргавања Чаушескуа и пада комунистичког режима. Државна сиротишта су затворена, а хиљаде деце избачено је на улице Румуније.
Ти изгубљени дечаци и девојчице су сада одрасли људи а многи од њих имају своју децу.
Да би сте закорачили у овај паралелни свет потребна вам је дозвола њиховог вође, резервисаног и мистериозног човека познатог под надимком Брус Ли.
Ли живи у тунелима већ 25 година и носи титулу “краља” подземља. Има сребрну косу коју фарба ауролаком, металик фарбом која је уједно и најјефтинија и најлакше доступна дрога у овој необичној заједници.
Звецкајући медаљама, увек окружен чопором паса пристао је да исприча своју причу за медије:
“Ми смо друштвени шљам зар не? Ми смо на самом дну лествице. Трудим се да организујем ове људе, да их учиним јаким и независним и да од њих начиним једну велику породицу. Желим да онима на површини покажемо да смо и ми људи као и други и да греше када нас посматрају као нижу врсту".
Социјални радници кажу да Брус Ли штити најмлађе од сексуалних предатора, а зависницима нуди неку врсту сигурности у овом необичном "хостелу" под земљом где је мања вероватноћа да ће се смрзнути или упасти у невољу и настрадати.
“Зову ме оцем јер сам већину њих одгајио. Прихватио сам их још као врло мале, склонио их са улице и бринуо о њима док су сви остали окретали главу. Никог није било брига за нас са маргине."
Брус Ли прича много, а бројни ожиљци и тетоваже које прекривају његово тело још више. Ту су трагови самоповређивања и ожиљци из уличних туча којима и дугује свој надимак.
“Мајка ме је напустила 3 дана након порођаја. Држава ме је прихватила, детињство сам проводио по разним домовима за незбринуту децу а кад је “пао” Чаушеску пао сам и ја.”
Део тунела у коме живи Ли је другачији од осталих. Има струју, микроталасну пећ, вентилатор, чак и Божићно дрво.
“Све ово што видите покупили смо са улице. Скоро сав наш иметак потиче нашли смо на отпаду. Једино тако можемо да живимо. У супротном бисмо умирали по уличним ћошковима.”
“Ноћу је овде препуно деце. Ово је место на коме се скупљају. Урадили су много лоших ствари у животу јер нису знали за боље. Док нису дошли код мене нису имали никога да их изведе на прави пут.”
Ли је уједно и главни дилер у овој заједници, снабдева их дрогом и ауролаком. Он каже да су се људи из тунела окренули дроги јер им она обезбеђује бег од сурове реалности: “Дрога вам помогне да заборавите лоше ствари: Нисте гладни, нисте жедни, није вам хладно.”
