ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ РОДОЉУБИМА НА ТЕРАЗИЈАМА: Свирепо су убијени, па мртви обешени (ВИДЕО)
Полагањем венаца и одавањем почасти на Теразијама, код Споменика обешеним родољубима, данас је обележена 74. годишњица злочина окупационих снага над цивилима.
Државну церемонију предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, а венац је положио и заменик градоначелника Андреја Малденовић.
"Када говоримо о фашизму, много пута на погрешан начин људи размишљају о томе мислећи да је фашизам побеђен 1945. године, да га више нема и да се неће појављивати", рекао је Поповић и истакао да данас знамо да фашизам постоји и говоримо о њему у другим облицима.
Историјат споменика
Током Другог светског рата, у низу трагичних догађаја који су се одиграли у тада окупираној Србији по својим ефектима посебно се издваја злочин почињен на београдском тргу Теразије 17. августа 1941. године.
Тада су немачке окупационе власти обесиле на стубове јавне расвете петорицу Београђана оптужених за пружање отпора.
У спомен на њих, град Београд је на тргу Теразије, у непосредној близини Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима, дело академског вајара Николе Јанковића.
Споменик је постављен на мермерном постаменту, висине 400 центиметара, а пречника 80 центиметара, док рељеф приказује призор вешања петорице Београђана од стране окупационих власти.
Према његовим речима, тај фашизам "ради нешто слично што је радио и у 20. веку".
"Фашизам је велико зло против кога се морамо борити и данас, а обележавање овог дана је један од начина те борбе", поручио је Поповић.
Он је поручио да се данас сећамо невиних жртава на Теразијама и да не можемо да се не запитамо које је зло учинило тих петоро људи немачком фашизму да би на тако бруталан начин били убијени па вешани на Теразијама.
Колика су претња била два радника, два сељака и један ђак, запитао се Поповић додајући да у то време они нису представљали никакву претњу Великом Рајху.
"Нажалост свирепо су убијени 17. августа 1941. године, а онда мртви вешани у циљу застрашивања српског народа, родољуба, али и свега онога што је бло прогресивно у тадашњој Србији", рекао је Поповић.
Младеновић је подсетио да је 17. августа 1941. године на стубовима јавне расвете петоро српских родољуба, Београђана, обешено, а да је с њима, пре тога, "мучки и зверски" поступано у затворима Гестапоа.
Према његовим речима, два сељака, ученик, обућар и кројач нису случајно изабрани, јер је, у том тренутку требало у окупираном Београду убити сваку помисао на било какав отпор нацизму и фашизму.
Спомен-плоча са именима обешених
У непосредној близини споменика је постављена спомен-плоча са епитафом: "Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године - Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику. Грађани Београда".
"Они су страдали како би се сузбио било какав покушај отпора српског народа", рекао је Младеновић.
Он је истако да су Србија и Београд током Другог светског рата и у претходним ратовима много страдали, те да нам је потребно да се увек сетимо и обележимо овакве датуме и не заборавимо мученике који су дали животе за слободу града, земље и народа.
"Поколења имају обавезу да се одуже и на тај начин се сећају свих оних који су страдали за нашу земљу и народ, правећи и организујући меморијални центар на коме би се поменуле све српске жртве током претходних ратова", рекао је Младеновић.
