POLOŽENI VENCI RODOLJUBIMA NA TERAZIJAMA: Svirepo su ubijeni, pa mrtvi obešeni (VIDEO)
Polaganjem venaca i odavanjem počasti na Terazijama, kod Spomenika obešenim rodoljubima, danas je obeležena 74. godišnjica zločina okupacionih snaga nad civilima.
Državnu ceremoniju predvodio je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović, a venac je položio i zamenik gradonačelnika Andreja Maldenović.
"Kada govorimo o fašizmu, mnogo puta na pogrešan način ljudi razmišljaju o tome misleći da je fašizam pobeđen 1945. godine, da ga više nema i da se neće pojavljivati", rekao je Popović i istakao da danas znamo da fašizam postoji i govorimo o njemu u drugim oblicima.
Istorijat spomenika
Tokom Drugog svetskog rata, u nizu tragičnih događaja koji su se odigrali u tada okupiranoj Srbiji po svojim efektima posebno se izdvaja zločin počinjen na beogradskom trgu Terazije 17. avgusta 1941. godine.
Tada su nemačke okupacione vlasti obesile na stubove javne rasvete petoricu Beograđana optuženih za pružanje otpora.
U spomen na njih, grad Beograd je na trgu Terazije, u neposrednoj blizini Igumanovljeve palate, 1983. godine postavio Spomenik obešenim rodoljubima, delo akademskog vajara Nikole Jankovića.
Spomenik je postavljen na mermernom postamentu, visine 400 centimetara, a prečnika 80 centimetara, dok reljef prikazuje prizor vešanja petorice Beograđana od strane okupacionih vlasti.
Prema njegovim rečima, taj fašizam "radi nešto slično što je radio i u 20. veku".
"Fašizam je veliko zlo protiv koga se moramo boriti i danas, a obeležavanje ovog dana je jedan od načina te borbe", poručio je Popović.
On je poručio da se danas sećamo nevinih žrtava na Terazijama i da ne možemo da se ne zapitamo koje je zlo učinilo tih petoro ljudi nemačkom fašizmu da bi na tako brutalan način bili ubijeni pa vešani na Terazijama.
Kolika su pretnja bila dva radnika, dva seljaka i jedan đak, zapitao se Popović dodajući da u to vreme oni nisu predstavljali nikakvu pretnju Velikom Rajhu.
"Nažalost svirepo su ubijeni 17. avgusta 1941. godine, a onda mrtvi vešani u cilju zastrašivanja srpskog naroda, rodoljuba, ali i svega onoga što je blo progresivno u tadašnjoj Srbiji", rekao je Popović.
Mladenović je podsetio da je 17. avgusta 1941. godine na stubovima javne rasvete petoro srpskih rodoljuba, Beograđana, obešeno, a da je s njima, pre toga, "mučki i zverski" postupano u zatvorima Gestapoa.
Prema njegovim rečima, dva seljaka, učenik, obućar i krojač nisu slučajno izabrani, jer je, u tom trenutku trebalo u okupiranom Beogradu ubiti svaku pomisao na bilo kakav otpor nacizmu i fašizmu.
Spomen-ploča sa imenima obešenih
U neposrednoj blizini spomenika je postavljena spomen-ploča sa epitafom: "Borcima za slobodu koje su fašistički okupatori obesili na Terazijama 17. avgusta 1941. godine - Jovanu Jankoviću, radniku, Ratku Jeviću, zemljoradniku, Velimiru Jovanoviću, zemljoradniku, Svetislavu Milinu, radniku, Miloradu Pokrajcu, učeniku. Građani Beograda".
"Oni su stradali kako bi se suzbio bilo kakav pokušaj otpora srpskog naroda", rekao je Mladenović.
On je istako da su Srbija i Beograd tokom Drugog svetskog rata i u prethodnim ratovima mnogo stradali, te da nam je potrebno da se uvek setimo i obeležimo ovakve datume i ne zaboravimo mučenike koji su dali živote za slobodu grada, zemlje i naroda.
"Pokolenja imaju obavezu da se oduže i na taj način se sećaju svih onih koji su stradali za našu zemlju i narod, praveći i organizujući memorijalni centar na kome bi se pomenule sve srpske žrtve tokom prethodnih ratova", rekao je Mladenović.
