ЦРНА БРУКА У ЦРНОЈ ГОРИ: "НАТО ми је убио оца, а сад то убиство морам да платим!"
“НАТО ми је убио оца, сада они хоће још једном да га убију“, револтирано прича Љубомир Коматина чији је отац Манојло погинуо у бомбардовању Мурина у Црној Гори, који по најновијој судској пресуди мора држави да врати преко 70.000 евра које је добила као одштету.
Његов отац Манојло погинуо је у НАТО бомбардовању црногорске варошице Мурино, 30. априла 1999. године. Породица је, као одштету за душевне болове, на основу правоснажне пресуде добила ратну одштету од 69.000 евра, али држава Црна Гора сада тражи новац назад. Породица Коматина добила је, ратну одштету јер су изгубили члана породице пошто их држава није упозорила на НАТО бомбардовање, преноси Радио Дојче Веле.
Правна битка је трајала четири године и, након три суђења, причу су закључили правоснажном пресудом у своју корист. Држава је проглашена одговорном за то што није заштитила своје грађане. Али, већ наредне године тужена страна затражила је ревизију поступка на Врховном суду који је укинуо све нижестепене пресуде. Потом Основни суд налаже противизвршење, односно враћање новца. Коматине морају да врате одштету и додатно плате судске трошкове од 5.000 евра.
“У овом случају Основни суд крши и игнорише Закон о облигационим односима, који прописује да се оно што је примљено за такав вид штете не враћа“, каже Веља Мурић, адвокат породице Коматина и додаје да ће ићи до краја да “истера“ правду.
Директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић, која у Црној Гори руководи активностима Регионалне комисије за утврђивање чињеница о жртвама ратова на подручју бивше Југославије (РЕКОМ), каже за DW да је случај породице Коматина пример негативне праксе Врховног суда Црне Горе. Она тврди да суд у примени права има непотребну тенденцију да стане у заштиту "државних интереса", државног буџета што је, наводи Уљаревић, скандалозно и крајње друштвено опасно.
“Наравно, више је него јасно да је та одлука Врховног суда у супротности са заштитом друштвених вредности, дубоко вређа жртве, а у основи има све елементе дискриминације. Држава Црна Гора је у конкретном случају одговорна у равни грађанско-правне материје и ту би требало да су ствари јасне“, закључује Уљаревић.