ПРВА ЖРТВА БРЕГЗИТА: Гибралтар напушта Британију и постаје део Шпаније

Полуострво Гибралтар је аутономна британска прекоморска територија од 6,8 квадратних километара на размеђи Атлантског океана и Средоземног мора, која лежи на истоименом мореузу и раздваја Европу од Африке. Британски суверенитет над Гибралтаром вековима је био предмет оспоравања од стране Шпаније, са којом се територија на свом северно делу граничи.

Кључни догађај у историји који је устрој данашањег уређење Гибралтара догодио се 1704. године када су га за време "Рата за шпанско наслеђе" освојиле и окупирале британске снаге. Након тога Велика Британија од Гибралтара прави једну од најважнијих и најбоље утврђених база Краљевске морнарице, из које се могао контролисати читав Медитеран.

Након Другог светског рата, у Шпанији поново јачају струје које захтевају повратак Гибралтара под власт Мадрида. Британска влада је покушала у периоду деколонизације да изађе у сусрет многим шпанским захтевима. Чак је и постојао план о заједничком суверенитету над полуострвом, али он је 1967. одбијен на референдуму, а потом и на поновљеном рефрендуму 2002. године. Већина од око 30.000 становника Гибралтара је оба пута одбрала британски суверенитет.

У СЕНЦИ БРИТАНСКОГ РЕФЕРЕНДУМА: Тајни рат који ће одлучити новог "владара" Европе

Тензије, међутим, нису престајале ни након тога, а најновији спор појавио се 2013. године после најаве Велике Британије да ће изградити вештачки гребен како би тамошњим рибарима омогућила већи улов рибе. Шпанци су то видели као потез који би спречио пролаз њихових рибарских бродова и нови спор се након тога развио.

Као контрамеру на британску одлуку, Шпанија је одлучила да пооштри контролу границе са Гибралтаром. Британија је реаговала слањем ратних бродова на Медитеран и најавила је тужбу против Шпаније која је претила да ће питање Гибралтара покренути пред Саветом безбедности УН.

Иако је се ситуација колико толико смирила, без неког коначног решења на видику, питање бритаског референдума о изласку из ЕУ прети да поново закомпликује позицију Гибралтара, који захваљујући Лондону је такође део ЕУ и ужива многе благодети из чланства.

Да тамошњој влади није свеједно какав ће бити резултат референдума показује упућено саопштење британској јавности у којем доминира страх од шпанске агресије ако Британија иступи из ЕУ.

- Искуство је показало да би Шпанија највероватније искористила британски излазак из Уније да подре, изолује и изопшти Гибралтар из европских послова – наводи се у саопштењу.

Највећи страх становника Гибралтара је да ће им Шпанија поново увести неку врсту економске блокаде, која би им упадљиво погоршала животни стандард. Економија полуострва доста зависи од туризма - преко 11 милиона туриста годишње прелази преко Гибралтара.

ГРЧКА КАО ТРОЈАНСКИ КОЊ: Све о Пројекту Посејдон и разлогу Путинове посете Атини

Чак и да Мадрид само појача граничну контролу уместо да уведе потпуну блокаду полуострва, искуство је показало да би економске последице такве акције биле далеко горе по Гирбалтар од изолације.

Шпанија "није заборавила нити опростила" губитак Гибралтара, а то је недавно демонстрирао актуелни министар спољних послова Жозе Мануел Гарсија Маргало, који је одмах по преузимању функције ушао у своју нову канцеларију и питао саветнике да ли би могао једноставно да затвори шпанску границу са Гибралтаром.

С тога, страхови Гибралтараца су свакако оправдани. Излазак Британије из ЕУ озбиљно би нашкодио економији полуострва које профитира захваљујући привилегији да тргује на јединственом тржишту од 520 милиона људи, без ограничења.

ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА: ЕУ иста као Југославија пред распад

- Стубови Гибралтарске економије чине обимна поморска трговина, добро регулисани међународни финансијски центар и уносна онлајн индустрија игрица - такође стоји у саопштењу тамошње владе.

Враћање на политку виза свакако би дало Шпанији нову шансу да затвори границу и изолује Гибралтар. А у таквој безизлазној ситуацији, полуострво би највероватније било приморано да пристане на условљања званичног Мадрида па чак и да, невољно, постане део Шпаније.

Званични Лондон се увек држао суверених одлука народа Гибралтара и начела самоопредељња током спорова са Мадридом. Ако то буде и даље био случај у тренутку када Мадрид да "понуду коју Гибралтар неће моћи да добије", остаје да се види да ли ће се Британија држати својих начела и дозволити Гибралтару да после 300 година поново постане део Шпаније, а да не помињено губитак најважније морнаручке луке на Медитерану.

За сада само британско чланство у ЕУ штити Гибралтар од ове могућности.