Тешко до рудара, позван Сектор за ванредне ситуације

Споро напредујемо због тога што се обрушавају нове количине материјала, а велики број људи на том месту не може да ради ођедном, могу само тројица или четворица и мењају се", рекао је Милошевић додајући да не може да процени када ће се стићи до Милетића.

"Стиже нам у помоћ и екипа Сектора за ванредне ситауације са специјалним детекторима да видимо, да ли можемо да лоцирамо где се рудар налази", додао је он. Непрекидно се ради готово 30 сати и избачена је велика количина материјала, али отежава то што долази до нових одроњавања и треба много времена да би се сва количина материјала избацила. Ради се ручно и материјал се носи до траке да извуче вани, објаснио је Милошевић.

Испред улаза у рудник дежурају екипе Службе хитне помоћи, два полицајца, Милетићеве колеге и његов отац. Помало огорчен он каже да се у "Рембасу" "никада није радило по правилима службе и ја сам био пар пута затрпаван".

"Жељко је био у необезбеђеном делу. Његове колеге су га звале да изађе, он није хтео. Остао је да још мало буши и то га је коштало", рекао је Миодраг. Спасиоци су пронашли бушилицу и бургији, али њега нису, "тешко да је жив колико је то падало како су ми рекли надзорници", додао је Миодраг.

Миодраг је истакао да је Жељко радио сигурно добровољно у том необезбеђеном делу и да "нико на то није могао да га натера". Он је објаснио да је бушилицу "вероватно спустио и удаљио се да види где још може да направи неку бишотиону и то се десило, несрећан случај".

Милетић, отац троје малолетне деце, ради осам година у руднику, а затрпан је, када се на њега, док је у јами бушио наслаге угља, обрушила велика количина угља, камена и земље. Милетић је из рударске породице, отац Миодраг рудар у пензији, а старији брат Дарко рудар у овој истој јами, али је на одмору.