РУСИЈА НА СИРИЈСКОМ РАСКРШЋУ: Колико се Москви исплати савезништво с Курдима?

Русија и САД настављају расправу о могућностима дугорочнијег прекида ватре у Сирији и мировним преговорима. Москва инсистира да се сиријски Курди придруже тим преговорима, што је став и сиријске умерене опозиције и Американаца, али се Анкара томе жестоко противи. Истовремено, пропитује се руски став према Курдима.

С једне стране, неки руски аналитичари и дипломате сматрају да је величина курдског становништва и њихова војна моћ у Сирији и Ираку довољна за остваривање курдске државности у регији. Они који деле ову идеју упозоравају да Блиски исток пролази кроз голему трансформацију. Курди имају кључну улогу у биткама против терористичке организације Исламска држава и других екстремистичких група, а своју победу могу претворити у легитиман захтев за остваривањем државности. Према њиховим ставовима, Курди ће добити државност пре или касније, а Русија би у том тренутку требала подржати такав исход.

С друге стране, у Русији постоје и опрезнији посматрачи, међу којима има и владиних министара. Они сматрају драстичну фрагментацију регије и промену граница уводом у снажне и непредвидиве последице. Без сумње, такав развој догађаја би довео у питање граница Турске, Ирака, Сирије и Ирана, а ако би Русија стала иза курдских жеља, онда би се значајно променили и односи тих земаља према Москви.

НЕБЕСА НИКАДА НИСУ БИЛА СТРАШНИЈА: Ово су ТОП 5 руских ловачких авиона (ВИДЕО)

Федерализација као приступ

У случају Сирије, Русија користи и један и други приступ. Федерализацију сматра као пут за очување јединства територијалног интегритета, али потешкоћа Русији јесте како да у томе придобије и сиријског председника Башара ал Асада.

Москва се налази у раскршћу - с једне стране, не жели да прекине одговорност у помоћи према Асадовим снагама, а с друге, помаже сиријским Курдима у њиховој борби против џихадиста.

Почетком марта, сиријски Курди су гласали за стварање аутономије унутар федералног система нове Сирије - три провинције које контролишу желе да претворе у нов аутономни ентитет налик ономе какав имају ирачки Курди. Русија је, донекле, подржала тај корак дозволом за отварање представништва сиријских Курда у Москви, на чијем отварању није присуствовао ниједан руски дипломата.

ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ: Да ли је свет у опасности од нове кубанске ракетне кризе?

Тај корак је, очекивано, наишао на одлучан отпор у Дамаску и Анкари. Док се Асад плаши даље поделе земље, Турска се, с правом, боји да би сваки облик самоорганизирања сиријских Курда довело до повећане склоности сепаратизму међу турским Курдима.

Која је онда улога Русије у том развоју догађаја?

У Москви је познато да Анкара види стварање сиријске курдске аутономије као опасан преседан за стварањем курдских аутономних регија другде, које би се на крају могле ујединити у једну државу. Чак би и најмања аутономија помогла политички и војно Курдима у Турској и покопала жеље Анкаре за контролом северне Сирије, као тампон зоне између курдских енклава у Сирији и Турској.

Јаке курдске групе снажно су лобирале у Москви за заустављањем турских намера, а како су руско-турски односи на најнижем нивоу, то представља потенцијално озбиљне одлуке у Москви.

Али, некадашњи срдачни односи Турске и Русије изазивају међу Курдима дозу опрезности и пропитивања да ли је подршка Москве Курдима јака и трајна. Курди сматрају да је Русија само привремено склона њима и да ће их заборавити чим се обнове односи с Турском.

ЕУ ИМА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ: Пуна је квази-Европљана!

Иако је Москва показала изражен интерес за курдска питања, до сада је била опрезна у својим изјавама. У томе постоји и историјска мудрост. Наиме, Курди имају историју унутрашњих сукоба и различитих приступа свим крајњм циљу. Неке групе су тражиле више или мање односа с Москвом, што је развило у руској дипломатији одређену опрезност.

Упркос томе, нема сумње да руска визија будућег Блиског истока укључује већу представљеност Курда. Женевски мировни процес је први корак, а будући политички ангажман Кремља ће показати у којем дугорочном смеру Русија жели утицати у овој регији.

За сада, Русија је подршком курдском ентитету осујетила војну помоћ САД-а. Вашингтон је последњих месеци показао суздржаност у блискијој подршци сиријским Курдима, а Стејт Департмент је већ објавио да одбија самоуправну и полуаутономну курдску зону у Сирији.

Из руског гледишта, Москва и Вашингтон нису у потпуности ривали у својој војној подршци Курдима, али Кремљ предосећа да би ускоро могло доћи до политичке борбе за утицајем. Стога је стратешка предност Русије у остваривању политичких односа с Курдима.