Сфинкс: Једина бездлака мачка на свету

Сматра се да су Астеци узгајали бездлаке мачке које су пронађене у Мексику. За разлику од данашљих сфинкс мачака, астешке мачке су имале нежну зимску длаку коју би преко лета одбацивале. Узгој данашњих сфинкс мачака почиње 1966. године у Канади. Сфинкс није резултат генетских манипулација већ природне и спонтане генетске мутације. Одсуство длака је наследно и ген који га одређује је рецесиван, пише портал mojaoaza.com.

Грађа тела

Сфинкс мачка је мачка нежне грађе, финих костију и мишићавог тела, као и глатке коже без набора, осим на глави. Ноге су дугачке и витке, малих округлих шапа. Глава је благо клинастог облика, смештена на дугом и елегантном врату. Уши су врло широке, заобљених врхова, високо постављене на глави. Нос је кратак. Велике очи у облику лимуна су изражајне и широко постављене, бојом одговарају боји тела. Реп је дугачак, чврст и танак.

Специфична длака

Кожа, иако на изглед гола, покривена је финим пахуљастим длачицама. Слична "јелењој кожи", јако је нежна и пружа пријатан осећај на додир. Набрана је на глави, врату и раменима. Длака се може појавити на ушима, њушци, ногама и репу. Бркови су присутни или потпуно одсутни. Све боје коже и очију су признате.

Темперамент

Сфинкс је врло тиха и осећајна мачка, врло привржена свом власнику. Знатижељна је, неуморна у предењу и мажењу. Потребно јо је пуно пажње и љубави. Не воли самоћу. Сфинкс је искључиво кућна мачка и треба избегавати излагање директном сунцу. Кожа сфинкса је слична људској кожи, па лако "поцрни". Иако нема длаке, потребно ју је редовно купати и брисати влажним марамицама јер се лако зноји.