Шкотски вирус: Ко би све да се отцепи?

Немачки радио подсећа да су распадом СФРЈ и СССР настале нове државе на истоку Европе, док се чинило да су границе на Западу чврсте, упркос појединим сепаратистичким покретима. Предстојеће изјашњавање о независности Шкотске мења ситуацију и, уколико Шкоти подрже отцепљење, Уједињено Краљевство је најавило да ће признати вољу народа, што би могло да подстакне читав низ сепаратистичких покрета у западној Европи.

Шкотски ентузијазам највише је надахнуо Каталонце. Мада тај регион има значајну културну и политичку аутономију и сопствени парламент, за многе Каталонце то није довољно. Они желе сопствену државу, пре свега из економских разлога – јер сматрају да Шпанија искоришћава њихово богатство. Откако је почела економска криза, број присталица независности осетно је повећан. Референдум ће у новембру бити одржан и у Барселони, али, за разлику од Лондона и Шкотске, Мадрид не признаје тај корак.

Баскија је економски много слабија од Каталоније, али су зато тамошњи сепаратисти били много насилнији. У борби за независност, организација ЕТА је за 50 година убила преко 800 људи, али се пре три године одрекла насиља. И Баскијци и Каталонци на путу ка независности и даље тапкају у месту пошто, по шпанском уставу, једино централна влада може да распише референдум, а власт у Мадриду то одбија, исто као и гласање у Каталонији.

У Белгији, на најновијим парламентарним изборима највише гласова је освојила Нова фламанска алијанса, коју предводи Барт де Вевер. Тај политичар верује да је белгијска држава пред распадом и да би требало градити самосталну Фландрију. Сепаратизам у Белгији прилично је необичан – ако се отцепи фламански део, држава ће изгубити више од пола становништва, али и привредне снаге. Велики проблем био би и статус Брисела у коме су седишта ЕУ и НАТО. Неки већ помињу и припајање франкофоне Валоније Француској, Луксембургу, па чак и Немачкој.

У Италији, сецесија севера има потпуно економске побуде - тамо се налазе развијени региони Ломбардија, Пијемонт, Венеција, као и друге богате и индустријализоване области, чије становништво често сматра да југ Италије живи на грбачи марљивог севера. Такозвана "Лига за Север" некада је тражила независну "Паданију", област која би обухватала развијени север данашње Италије.

Јужни Тирол је званично унутар граница Италије, али тек од краја Првог светског рата. Раније је припадао Аустроугарској. Становници Јужног Тирола уживају знатну језичку и политичку аутономију, а располажу и добрим делом прихода од пореза. Међутим, економска криза поново је пробудила сепаратизам. Италија је, после Грчке, друга по задужености у еврозони и муче је велике привредне тешкоће. Тиролци су имућни и не желе да се оптерећују проблемима заједничке италијанске државе. Све се гласније чује парола: Даље од Рима. На Корзици, милитантне групе су годинама покушавале да се насилно одвоје од Париза, док су француске власти сузбијале аутономашке тенденције, укључујући коришћење локалног језика у школама и у јавном животу. Потенцијал за сукобе остаје – када је француска влада 2000. године предложила прилично неупадљиве мере за повећање аутономије Корзике, конзервативна опозиција у тој земљи изашла је на барикаде.

У Немачкој, веома мали број Бавараца озбиљно мисли да је оснивање сопствене државе прави потез, мада је званични назив ове немачке покрајине "Фрајштат Бајерн", односно "Слободна држава Баварска". Та немачка федерална јединица на југу земље вероватно би могла да се снађе и одвојено од остатка Немачке. Баварска има највећу површину од свих немачких савезних држава, у њој живи 13 милиона људи, и она има највећи привредни обрт у Немачкој. Као и другде, то богатство изазива трзавице – Баварци сматрају да превише новца одлази у заједничку касу.

Погледајте и:

Референдум у Шкотској "запалио" Каталонију

Да ли би краљица задржала улогу у независној Шкотској?

Независна Шкотска може постати најбогатија на свету?