СРПСКИ ВИРТУОЗИ: На њиховим леђима почива будућност наше музике! (ВИДЕО)
Ако вас занима како звучи савршенство – послушајте њихове наступе.
- "Код њега публика седи и на бини."
- "Заборавила сам да дишем кад је засвирао."
- "Има у њему нешто надчовечанско."
- "Он не свира, он плаче."
- "Као да је сва туга овог света у тим жицама."
- "Тако млад, а делује као да све зна, као да му ништа није страно."
- "Диван човек, уметник и хуманиста."
- "Било је чудно причати са њим, као да је анђео сишао са неба."
- "Ова деца су нешто најбоље што Србија има"...
Ово су само неки од коментара којима наша публика описује најбоље српске младе музичаре. Баш зато смо и решили да вам их представимо, па – уколико нисте до сада знали за њих, покушајте да не пропустите неки од њихових следећих наступа.
НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ – виолина
Лако га је препознати – увек у тамној и занимљивој одећи, са дугачком коврџавом косом и осмехом који говори много.
Немања је рођен 1985. године у Нишу, а до одласка на студије у иностранство одржао је стотине концерата и освојио бројна признања. Укључујући и оно Јехудија Мењухина када је имао само 13. година. Баш те 1998. године започиње студије на Високој школи за музику у Сарбрикену, у класи Џошуе Епштајна, а септембра 2000. примљен је на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу у класу Патриса Фонтанарозе. Сарађује са познатим уметницима и многим оркестрима, а свирао је у најпознатијим светским концертним дворанама. Радуловић свира на виолини Ђованија Батисте Гвадањанија из 1765. године, која је у власништву Фондације Фриц-Беренс из Хановера.
Представљамо вам један од његових најбољих наступа – и то из Коларчеве задужбине. Овај бис – коло Пашона – залудео је све присутне, али и све оне који су имали прилике да погледају снимак концерта.
ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ – виолончело
За Драгана Ђорђевића (1978) прича се да је једна од најоригиналнијих уметничких личности своје генерације. Почео је да учи виолину са шест година, да би се три године касније определио за виолончело – и то онда кад је чуо Дворжаков концерт за чело. Одлучио је да то мора да свира. Дипломирао је на Факултету музичке уметности 2000. године као студент генерације и тада је уписао магистарске студије на Гајдхол школи за музику и драму у Лондону. Свирао је у Шведској, Франвуској, Немачкој, Кореји, Русији, Белгији, Швајцарској, Великој Британији, Холандији, Бугарској, Румунији, Грчкој... Члан је квартета РУБИКОН, ансамбла Вива Cello из Есена, као и камерног оркестра Доубле Сенс. Предаје на Факултету музичке уметности у Београду.
Представљамо вам његов наступ са пијанистом Владимиром Милошевићем, и етиду Шопен-Глазунов оп.25 но.7.
СТЕФАН ИВКОВИЋ – клавир
Из Јагодине, у којој је рођен 1989. године, млади Стефан отишао је у Београд 1995, па у Норвешку 2002. године. Баш тада одлучује се да се потпуно посвети клавиру, јер је до тада свирао и хармонику. Стефан је незванично најбољи српски пијаниста свих времена – има више од десет освојених првих места на светским такмичењима, а званично је најбољи пијаниста Норвешке и Скандинације. Планира да се врати у Србију и не одриче се српства и свуда са поносом истиче да је Србин. Како је рекао у интервјуу за Новости – музиком говори о својим осећањима према Србији. Овај момак тренутно је на музичким мастер студијама, а упоредо је и на мастер студијама теоријске математике.
Представљамо вам Шопенову Полонезу у извођењу младог Стефана Ивковића.
АЛЕКСАНДАР СЕДЛАР БОГОЕВ – композитор и диригент, аранжер, музички продуцент, гитариста, басиста, пијаниста и бубњар
Овај свестрани музичар рођен је 1982. године. Дипломирао је на Одсеку за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду 2006. године у класи професора Властимира Трајковића као студент генерације. Исте године добио је награду из фонда Стеван Христић. Композиције су му са великим успехом извођене у земљи и иностранству, и сарађивао је са бројним значајним музичким институцијама и ансамблима. Међу значајнијим композицијама су: Macbeth (виолински концерт), Елегија за оркестар (дипломски рад, извела БГФ), Flower ин the Десерт (поруџбина Гуитар Арт фестивала 2010), Спринг ин Јапан (поруџбина Немање Радуловића и агенције Трансарт-издање DECCA Унивесал). Компоновао је музику за филм, позориште, радио и телевизију. Године 2013. дириговао је дело "Цонстантинус Магнус" српског композитора Сање Илића, у Нишу, у оквиру прославе годишњице Миланског едикта.
Ми вам представљамо композицију "Flower ин the Десерт":
ФИЛХАРМОНИЈА МЛАДИХ "Борислав Пашћан"
Они су млади, они су талентовани, њих је много. Они су једина омладинска филхармонија која живи и континуирано ради у Београду. "Борислав Пашћан" основан је 1978. године на иницијативу групе студената Музичке академије који су изучавали дириговање код Борислава Пашћана – диригента Опере и Балета Народног позоришта у Београду. Филхармонија младих од 2006. године поново ради у Народном позоришту, у условима који су на највишем педагошком нивоз. Њихов шеф диригент је маестро Ђорђе Павловић.
Будућност српске филхармоније представљамо вам уз Српско-руски марш Петра Иљича Чајковског.
Прочитајте и: