ИСТОРИЈА ПО НАЦИОНАЛНОСТИ: Шта о Сребреници уче српска, а шта босанска, хрватска и црногорска деца?
У школама на Балкану се, двадесет година након злочина у Сребреници или не учи, или наопако предаје.
Босна и Херцеговина: Нема научног консензуса
О злочину у Сребреници у јулу 1995. године у БиХ деца не уче, а разлог за то је што нема научног консензуса о тим догађајима, пише Слободна Европа.
Амир Хасичић, председник удружења наставника историје, каже да рат у Сребреници у БиХ помиње уопштено у уџбеницима, али опрезно:
"Генерације, које се образују по деветогодишњем наставном плану и програму, изучавају рат у БиХ у склопу којег је поменут и геноцид. Сви ученици у ФБиХ, који прате наставу по федералном плану и програму, а то је шест кантона, изучавају геноцид у Сребреници на тај начин да се у том уџбенику помиње геноцид у Сребреници, када се десио и да се десио. У средњим школама, највише пажње историји се посвећује у гимназијама. Тамо се више изучава о геноциду. Одређена пажња је посвећена изучавању холокауста, у деветим разредима основне школе. Тек тада се упознају ученици са термином геноцид и термином холокауст, шта то подразумева, шта су концентрациони логори", каже он.
Наставни планови и програми резултат су политике у ентитетима и кантонима, подсећа историчар и аутор уџбеника из историје Жељко Вујадиновић:
"Пре неколико година је усвојен начелни принцип. С обзиром да не постоје усаглашени ставови, нити о природи, нити о карактеру рата, нити о природи тога на који начин је и да ли је СФРЈ разбијена или се она распала, онда је начелно договорено да се последњи догађаји обрађују на нивоу фактографије. Приступа се без посебних елаборација и вредносних оцењивања о карактеру тих збивања, већ се оне одређују на нивоу чињеница. Тако је у теорији. У пракси, претпостављам, сваки наставник на одређени начин даје неку своју интерпретацију тих нових збивања", објашњава Вујадиновић.
Србија: Сребреница само један у низу злочина над Србима
Геноцид у Сребреници, за средњошколце у Србији, је један у низу злочина, и то најчешће злочина почињених над Србима, каже историчарка Дубравка Стојановић:
"У највећем броју уџбеника, злочини су дати кумулативно. Обично су стављени у неку заграду, а у тој загради се налазе сви злочини почињени у ратовима у EX YU. Ређају се одвојени зарезима. И ту се, у тој загради, нађе и Сребреница. Према томе, најчешћи начин приказивања је да Сребреница није ни на који начин издвојена из других.
А ти други који се приказују, када их мало анализирамо, видимо да су већином злочини над Србима и да далеко мање има злочина који су починили војници са српске стране, него ови други. И кроз те заграде, које покушавају да реше проблем, заправо поново се прави та самовиктимизација и слика о себи као о највећој жртви", каже Стојановић, преноси Слободна Европа.
Историчарка Фонда за хуманитарно право Маријана Тома каже да се сребренички злочин помиње у свим уџбенцима, али геноцид, само у једном:
"Само један уџбеник каже да су Ратко Младић, који је водио операцију заузимања Сребренице, и други српски официри, у међувремену оптужени за ратне злочине, укључујући геноциде пред Међународним кривичним судом за EX YU.
Најинтересантнији део: овај уџбеник каже да је Међународни суд правде у Хагу, у пресуди по тужби БиХ против СРЈ овај злочин оквалификовао као геноцид, али Србију није повезао са овим догађајем. То је наравно потпуно нетачно, обзиром да је Србија проглашена одговорном за кршење Конвенције о геноциду према пресуди Међународног суда правде", каже она.
Црна Гора: Ни речи о Сребреници
Распад СФРЈ и ратна дешавања на овим просторима, у актуелним уџбеницима историје за гимназију и средње школе у Црној Гори, као наставна јединица обрађени су на самом крају уџбеника за ИВ разред, у једној лекцији на три странице текста. Сребреница се у тој лекцији не помиње.
Један од коаутора овог средњошколског уџбеника, универзитетски професор Шербо Растодер, објаснио је зашто је то тако:
"У употребу је враћен стари уџбеник. У наставној јединици о распаду Југославије се само презентују чињенице, без икаквог вредносног суда и без икаквих додатних објашњења. То је врло штур и сажет преглед дешавања. Сребреница се и не помиње. Мислим да се не помиње ни из разлога што је то био први и једини напор да се ти новији садржаји из савремене историје уграде у школске уџбенике. Када је он прављен, Сребреница још увек није била актуелна тема у Црној Гори, у смислу да је Парламент усвојио Резолуцију о геноциду. Тада је било јако проблематично стање у односу на тај догађај, тако да је изостало било какво помињање тог догађаја."
Растодер напомиње да је струка приредила адекватан уџбеник за средње школе, који је детаљно описивао распад СФРЈ и ратна дешавања на овим просторима, али да је тај уџбеник забрањен од стане тада, а и данас, актуелне црногорске власти.
Хрватска: Шкакљива тема
Сребреничка трагедија спомиње се у свим хрватским историјским уџбеницима. Иако није у свим квалификована као геноцид, нигде није доведена у питање.
"У хрватским плановима и програмима историје то је тема која се учи у VIII разреду основне школе, у ИВ разреду гимназије и у II разреду средње струковне школе. Тај догађај се помиње у свим уџбеницима, иако га сви не квалификују као геноцид. Разлике су од уџбеника до уџбеника. Није томе посвећено пуно простора, ради се о свега неколико реченица", каже Сњежана Корен са Катедре за методику наставе на Одсеку за историју Филозофског факултета на Универзитету у Загребу.
На питање у ком контексту се обрађују дешавања у Сребреници, Крен одговара:
"Та материја се ради у оквиру ратова деведесетих у пост-југословенском простору. У сваком случају, у хрватским уџбеницима је нагласак на рат у Хрватској. Ту је фокус. БиХ је шкакљива тема за Хрватску, будући да је у тај сукоб, била уплетена и Хрватска, и то на не баш увек најблиставији начин. Мени се чини да се та тема помало и избегава, али помиње се на начин који истиче хрватско - бошњачку сарадњу."
Прочитајте и: