СУРФУЈТЕ СИГУРНО: Чак четвртина корисника интернета угрожена
Данас је дан безбедности на интернету.
Дан безнедности на Интернету обележава се данас у организацији европске Инсејф мреже, с циљем промовисања сигурнијег и одговорнијег коришћења онлајн технологије и мобилних телефона, посебно код деце и младих широм света.
Безбеднији дан на Интернету се ове године обележава под слоганом "Одиграј своју улогу за бољи Интернет".
Европски завод за статистику Евростат је, најављујући овај догађај, објавио да је прошле године један од четири корисника интернета у Европској унији (ЕУ) имао проблем у погледу безбедности на мрежи.
"Удео корисника интернета у ЕУ који су доживели одређене безбедносне проблеме на мрежи- попут вируса, злоупотребе личних података, финансијских губитака или приступа деце веб страницама са непримереним садржајем, 2015. године износио је 25 одсто", наводи се у извештају, објављеном на званичном сајту Евростата.
Другим речима, 75 одсто корисника није имало никаквих проблема.
Вируси највећи проблем
Најчешћи проблем за кориснике интернета у 2015. били су вируси или нека друга врста компјутерске инфекције (црв или тројански коњ), а с тим проблемима, који узрокују губитак података и времена, лани се суочило 21 одсто корисника мреже у ЕУ.
Највећи проценат корисника који су "закачили" вирус на мрежи био је у Хрватској (41 одсто), затим у Мађарској (36), Португалији (33), Француској (29), и Бугарској и Малти са по 28 процената).
Насупрот томе, најмање проблема са заразом компјутера, испод 10 процената, имали су Холанђани (6,0 одсто), Чеси (8,0) и Словаци (9,0).
У поређењу са 2010. годином, у свим земљама, осим у Хрватској, пао је удео корисника који су због рачунара заражених вирусом или неком другом инфекцијом изгубили податке или време.
Због страха у погледу безбедности на нету, поједини корисници мреже у ЕУ избегавају да одређене активности обављају преко интернета.
Земље у којима су безбедносни проблеми најчешћи су Хрватска (42 одсто), Мађарска (39), Португалија (36), Малта (34) и Француска (33 процената). Најмање проблема имали су корисници у Чешкој (10 одсто), Холандији (11), Словачкој (13) и Ирској (14 одсто), наводи се у истраживању Евростата.
Тако, готово један од њих пет лани није куповао онлајн (19 одсто), или није користо електронско банкарство (18 процената), а 13 одсто није користило бежични интернет преко мобилног уређаја ван куће.
Највећи напредак, када је смањење заразе рачунара у питању, од 2010. до 2015. године регистровала је Словачка, која је тај постотак оборила за 38 процентних поена - са 47 одсто у 2010. на 9,0 одсто у 2015, а следе Бугарска (-30 процентних поена) и Летонија (-24 процентних поена).
Када је реч о избегавању неких интернет услуга из сигурносних разлога, онлајн куповину највише избегавају Румуни (35 одсто), Швеђани (34), Португалци (33).
Услуге интернет банкарства због страха у погледу безбедности не користи 27 одсто Немаца, 26 одсто Португалаца и 24 одсто Италијана.
Од бежичне конекције на интернет ван свог дома највише страхују Холанђани (22 одсто), Летонци (22) и Шпанци (20 одсто), наводи се у извештају Евростата.
