СУРОВА ПОДЕЛА СВЕТСКОГ БЛАГА: Ко је појео ваше парче богатства?

Оваква расподела можда се чини екстремном, али већ дуго није новост.

Пирамида богатства коју годишње објављује Креди Свис, показује да преко 35 милиона људи, или око 0,7% одраслих становника у рукама држи 44 одсто светског богатства. То су подаци за 2014. годину.

Но, ако се зна да су најбогатији у издању за 2013. годину држали 41 одсто, јасно се уочава тренд раста.

Најсиромашнији део светске популације држи у рукама свега 2,9 одсто светског богатства. Стога прогноза да ће 1 одсто становништва за годину дана у рукама имати 50 одсто укупног светског капитала, иза које стоји међународна хуманитарна организација Оксфам, делује реалистично.

Колико имате на рачуну?

Укупно богатство у свету је у последњих 14 година порасло са 117 трилиона долара на чак 262 трилиона. Те цифре су вртоглаве за већину, и не значе много.

Али кад то поделимо са бројем људи на планети испада да би свако требало да има по 56 хиљада долара.

Да ли имате толико на рачуну? Колико знате људи који би могли да имају тако богат ''штек''? Одговори ће вам рећи много.

Нема боље илустрације за неједнакост када је материјално богатство у питању. 

Појединцу је потребно само 3.650 долара да би се нашао међу половином најбогатијих грађана на свету, преко 77.000 долара да би се нашао међу 10 одсто најбогатијих на свету, показала су истраживања Креди Свиса.

Ко продубљује јаз?

Неједнакост није неизбежна, она је створена. Тако је један проценат најбогатијих преузео свет, пише британски лист Гардијан.

Најбогатији део светске популације активно ради на спречавању редистрибуције богатства, а замршени порески закони им то олакшавају. Погонско гориво за ову неједнакост је и неолиберизам, који је омогућио доминацију 1% најбогатијих појединаца, пише Гардијан.

Економиста Бранко Драгаш објаснио је да је циљ неолибералног капитализма, који датира од 70-их да се најбогатији наставе богатити.

За наш портал оценио је да 1 одсто најбогатијих на свету има имовину вредну имовине 60 одсто људи на планети.

Али, и за Србију је имао сличну процену. По њему имовина 5 одсто најбогатијих Срба мери се са имовином 85 одсто популације.

Расте неједнакост у Србији

Када говоримо о економској неједнакости, немогуће је не поменути ''гини'' коефицијент, који одражава меру неједнакости прихода, неједнакости дистрибуције или расподеле богатства.

Овај коефицијент се креће у распону од нула до један. Када би његова вредност била нула, то би значило да је постигнута идеална једнака расподела прихода и да сви становници имају исти приход. 

Последње истраживање феномена економске неједнакости у Србији (где се могу наћи релевантни подаци и светски прихваћене методе истраживања) до 2009. су говорила да са гини  коефицијентом од 0,29 до 0,30 Србија није била у групи земаља са израженијим неједнакостима, пише makroekonomija.org.

Но, према подацима Еуростата, у Србији је 2013. овај индекс износио 0,38, па је јасно да се неједнакост повећава. 

Са 0,29 (2009.)  на 0,38 (2013.) овај раст неједнакости је међу највећим у Европи.