Све тинејџерке су луде са сексом. Ја се плашим пениса

Сећам се да је за мој 14. рођендан отац дошао да обави са мном "разговор". Онај о сексу. Била сам престрављена. Нисам желела да разговарам о томе са мојим родитељима, а посебно не са мојим оцем. Он је разговор почео једноставним питањем:

- Шта је секс?

Била сам збуњена. Зашто ме то пита? Зар он не би требало мени да објашњава шта је то?

Дошло је до драматичне паузе. Онда сам му понудила прилично глупав одговор:

- Па... има их више врста.

Наставили смо да разговарамо и била је то дуга и напорна дискусија, мада су периоди тишине били много дужи од изговорених речи.

На крају, мој отац је рекао:

- Секс је када мушкарац и жена доживе оргазам заједно.

Била сам бесна. То је био одговор?! Толико је једноставно? Ипак, натерао ме је на размишљање. У праву је. Само сам ја све то другачије замишљала.

Сада имам 18 година и сама помисао на секс ме плаши. И даље сам невина и страшно ме брину последице секса пре брака. Једино што ме привлачи је тај тренутак дељења најинтимнијег дела тела са неким кога волиш.

Можда брбљам, али тако је то када си збуњен и уплашен. Имала сам два дечка, који су после месец дана везе хтели секс и ја сам одбила. Прија ми љубљење, чак и додир голе коже док се грлим са мушкарцем, али помисао да треба да му дозволим да пенетрира у мене... ужас.

Одлучила сам... до 20. године ћу то обавити, а ако ни тада не будем могла да се опустим, потражићу помоћ психолога.