СВЕШТЕНИЦИ ПОТВРЂУЈУ: Утицај црне магије заиста постоји, БЕЗ ШАЛЕ!

Циљ црне магије јесте усмерити сатанско зло против неке особе преко магијских формула и обреда, који су увек окултни, тајновити, а у којима се призива Сатана. Да би врачар могао утицати на неку одређену особу, у правилу увек тражи од те особе нешто њено, на пример косу, нокте, кожу, један део, најчешће, интимнога рубља, фотографију... Затим својој жртви сугерише  правила поступања која мора строго поштовати како би се постигао успех.  Рецимо, посетити седам цркава, запалити свећу на одређен начин, посипати прах, отићи на гробље и стављати или доносити одређене предмете са гроба, носити неке предмете као "заштиту" на себи или их стављати на одређена места, јести одређену храну или узимати напитке.

Када поједине особе доживе злу судбину - догађају им се несреће, несхваћене су у породици или у друштву, трпе од мањка љубави, сиромаштва, прате их различити страхови или чак фобије - срећне су ако могу од појединих врачара добити такве предмете као "заштиту", уверене како ће их то ослободити од њихових невоља.

У том ће случају платити колико год треба како би добиле те предмете који им доносе "срећу". Али, упораба и ношење таквих предмета има велик негативан набој, који после јако штети, не само њима него често и свим члановима породице у чијој се кући такви предмети налазе.

У магији су познати и магијски напици, који изазивају сугестију или ђаволско мучење оних који то прогутају. Припрема их врачар призивајући зле духове. Такав се напитак тајно умеша у храну или пиће. Посебно је познат тзв. "љубавни напитак", који може наметнути страшан "вез" снагом сатанских сила.

Код врачања је, дакле, карактеристично то да особа сама иде врачару и тражи "помоћ", а  Сотона тада има одређену моћ над тим човеком и не напушта га тако лако. Човек је постао озрачен силама Злога и улази у зачарани круг, из којега га може ослободити једино свемогућа рука Божја.

Поступак врачања је такав да се над одређеним медијем чине зле радње које се желе нанети одређеној особи. Тако се, на пример, за време обреда забадају игле око главе неке лутке која представља особу којој се жели наудити. Тада се догоди да особа којој је то намењено осећа врло тешке болове у глави.

Или се, опет, убадају игле, ножеви у делове тела лутке која представља особу коју се жели напасти. И, стварно, та несрећна жртва осећа страшне болове управо на тим мјестима. А до ослобађања долази молитвом, те кад се из лутке изваде ти предмети и заврши тај сатанистички обред.

Код призивања духова може се догодити да зао дух остане у одређеном простору где се спиритизовао и да стално опседа особе које су присуствовале сеанси. Често, када иду у кревет и угасе светло, Злодух долази и прави тешке сметње тако да особа излуди од страха.

Све оно што је тајновито, окултно, привлачи човека и изазива његову радозналост. Притиснути злом које је увек јаче од човека, он тада траже помоћ на све стране. Најчешће се обраћају врачарама, разним исцјелитељима, видовњацима и њима сличнима, који тада магијским путем људе не ослобађају, него их, напротив, још јаче стегну у зачарани круг из којега не види излаз.

(alterv.org)